Aleksa Šantić, jedan od najpoznatijih pesnika s prostora bivše Jugoslavije, zaljubio se u Anku Tomlinović, mladu damu iz Mostara koja mu je obuzela misli i inspirisala srce. Njihova ljubavna priča, koja je obeležila pesnikov život, ostala je jedan od najdirljivijih, ali i najtragičnijih trenutaka u njegovoj biografiji. Iako je pesma Emina, koju je Aleksa posvetio jednoj drugoj ženi, postala simbol Mostara i bosanskohercegovačkog pesništva, prava ljubav u Šantićevom životu bila je ona prema Anki Tomlinović.
Anka Tomlinović, ćerka uglednog fotografa Stjepana Tomlinovića, bila je tajanstvena lepotica koja je osvojila pesnikov um i srce. Pričalo se da je Aleksa, još mlad, stalno tražio priliku da je vidi, pa čak i čekao u njenom dućanu, želeći da razgovaraju i bolje se upoznaju. Nisu to bili samo obični susreti – u tim razgovorima su delili snove, želje i svoje najdublje misli. Mostar je bio grad ljubavi, a pod njegovim zvezdama Aleksa i Anka su maštali o zajedničkoj budućnosti. Anka je bila sve što je pesnik želeo, a njihova veza je rasla, svakim danom sve jače.
Ljubav nije mogla da prevaziđe sve razlike
Kako je vreme odmicalo, Aleksa i Anka su se sve više povezivali. Verovalo se da su njihovi razgovori postajali sve dublji, da su počeli maštati o budućnosti koju bi zajedno gradili. Ljubav je bila snažna i iskrena, ali pred njima je stajala prepreka koju nisu mogli da prevaziđu – verske razlike.
Nažalost, ljubav između Anke i Alekse naišla je na veliku prepreku. U to vreme, u Mostaru i širom Balkana, brakovi između ljudi različitih vera bili su društveno neprihvatljivi. Anka je bila katolkinja, dok je Aleksa bio pravoslavac, što je stvaralo ogromne probleme i prepreke za njihov odnos. Porodica Šantić bila je čvrsto protiv njihovog braka, a najglasniji protivnik bio je Aleksin otac, koji nije mogao da prihvati brak sa katolkinjom.
Iako su se oboje trudili da prevaziđu ove prepreke, Anka nije odustajala. Neki izvori tvrde da je bila spremna da pređe u pravoslavlje, samo da bi bila sa njim, ali Aleksina majka je bila tvrdoglava i njena je odluka bila konačna – njen sin neće biti sa Ankom, bez obzira na sve. U jednoj od najtragičnijih scena, majka je, prema pričama, uzela Aleksi ruku, odvela ga pred slavsku ikonu i rekla da se zakune da neće venčati Anku. U tom trenutku, majka je, kako se priča, izgovorila reči koje su se urezale u pesnikov um: "Ako to uradiš, moj pokop će biti svadbeni dar."
Aleksina pesma "Ako hoćeš"
Uprkos svemu, zabranjena ljubav između Alekse i Anke ostala je snažna. Aleksa nije mogao da izdrži, pa je za Anku napisao pesmu "Ako hoćeš", koja je postala još jedan dokaz njegove ljubavi prema njoj. Pesnici su često svoje emocije prenosili kroz stihove i Aleksa nije bio izuzetak. U tom trenutku, pesma je bila njegov način da izrazi sve ono što nije mogao da kaže u rečima. To je bio klasični poetski način na koji je Aleksa govorio o svojoj ljubavi – kroz stihove i umetnost.
Možda vas zanima…
Aleksa je bio razapet između ljubavi prema Anki i odanosti svojoj porodici. Na kraju, ljubav nije opstala, iako je oboma ostala u srcima. Njihova priča ostala je neostvarena, a ljubav koju su gajili bila je osuđena na propast zbog društvenih i porodičnih normi.
Ljubav koja je živela kroz pesmu
Iako njihova ljubav nije završila kako su želeli, Anka Tomlinović i Aleksa Šantić zauvek će ostati povezani kroz pesmu. Aleksina inspiracija za pisanje poezije, koju je nosio kroz celo svoje stvaralaštvo, svakako je bila Anka. Iako su mnogi verovali da je Emina bila pesnikova najveća ljubav, prava istina bila je da je Anka obuzela njegovo srce i inspirisala ga da stvori umetnost koja će trajati vekovima.
Aleksa Šantić je u pesmi "Ako hoćeš" ostavio trajni trag, dok su svi oni koji su ih poznavali i koji su pratili pesnikove stihove, mogli da naslute dublje značenje njegovih reči. Ljubav prema Anki ostala je njegov životni pečat, a Mostar, sa svim svojim zvezdama i mostovima, zauvek će biti mesto koje nosi uspomenu na jednu posebnu ljubav.
Komentari (0)