Ljubav koja je nikla u dubokom mraku patnji i teškoća, ljubav koja je prešla prag skepse i nesigurnosti, postala je temeljni oslonac Fjodora Dostojevskog. Za pisca, čije je ime zauvek urezano u istoriju književnosti, život je bio borba, a duša često opterećena težinom nesreće. Ipak, kada je najviše patio, ljubav je pronašao u osobi koja je bila svetlost u njegovoj tamnoj svakodnevici – Ani Grigorjevnoj Snitkinoj.
Dostojevski, čovek koji je kao pisac preživeo emotivne i finansijske brodolome, bolesti i izgnanstva, prolazio je kroz najcrnje periode života upravo kada je upoznao Anu. Bio je opterećen dugovima, bolestima i očajem, ali u Ani je pronašao ne samo vernu saradnicu, već i ženu koja je postala njegova svetlost u najmračnijim trenucima. Ana je bila odlučna, ozbiljna, ali i saosećajna. Njena ozbiljnost nije bila turobna, već je bila odraz unutrašnje snage, sposobnosti da stane uz njega i u najtežim trenucima.
Kroz zajednički rad na "Kockaru", romanu koji je Dostojevski morao da završi pod ogromnim pritiskom, njihova međusobna povezanost je rastla. Dostojevski, iscrpljen i prepun sumnji, sve je više govorio o svojim nesrećama i patnjama. Ana je slušala sa pažnjom, ali nikada nije nudila samo sažaljenje – ona je bila više od toga.
Wikipedia
Njena snaga, nježnost i sposobnost da ga razveseli, bez obzira na njegovu duboku tugu, bili su ono što mu je bilo potrebno da preživi.
Ana je bila svetlo u njegovoj tami
U sećanjima na te danima, Ana se priseća razgovora sa Dostojevskim, kada ga je upitala:
- Zašto se, Fjodore Mihajloviču, uvek prisećate samo teških vremena? Pričajte mi nekad o tome kako ste bili srećni, a na to joj je Dostojevski odgovorio:
Možda vas zanima…
- Srećan? Ali ja još nikad nisam bio srećan. Bar ne na način na koji sam želeo. Na to još čekam.
Ovaj iskreni trenutak otkriva duboku patnju koju je pisac nosio, ali i njegovu potragu za svetlom, koje će se upravo pojaviti u obliku Ane.
Ubrzo, između njih dvoje stvorila se snažna, intimna veza. Ana je postala oslonac Dostojevskom, njegova "svetiljka", koja je pomagala da se oslobodi od svojih najmračnijih misli. A Dostojevski, s druge strane, počeo je da prepoznaje u Ani više od saradnice. U njenoj ozbiljnosti i strpljivosti, pronašao je ljubav koja nije tražila ništa zauzvrat, osim što je želela da ga voli, da bude tu za njega.
- Svakog dana mi je kroz razgovor spomenuo neku nesrećnu scenu iz svoje prošlosti. Jednom prilikom morala sam da ga pitam: "Zašto se, Fjodore Mihajloviču, uvek prisećate samo teških vremena? Pričajte mi nekad o tome kako ste bili srećni", pisala je Ana u svojim memoarima, sećajući se tih dana. A Dostojevski je odgovorio sa iskrenošću koja je bila samo njemu svojstvena:
- Srećan? Ali ja još nikad nisam bio srećan. Bar ne na način na koji sam želeo. Na to još čekam.
Odatle i Anin savet za srećan brak
Ova iskrenost i duboka patnja nisu ih razdvojile. Ana je u Dostojevskom prepoznala onu nesrećnu dušu, umornu od života, koja je ipak željna ljubavi. I kao što je Ana odgovorila u jednom od svojih odgovornih trenutaka:
- Zašto bi bilo nemoguće? Ako ga voliš, bićeš srećna i nećeš žaliti ni za čim, a to se prepričava i kao njen ultimativni savet za srećan brak.
Wikipedia
Iako je Dostojevski isprva bio nesiguran, bilo je jasno da je njihova ljubav bila nešto više od jednostavne fizičke privlačnosti. To je bila ljubav koja je prerastala u međusobnu duhovnu povezanost. A nakon što je Dostojevski zaprosio Anu na tako neobičan, ali duboko emotivan način, njihova sudbina je bila zapečaćena.
- Zamislite na trenutak da je taj umetnik – ja. Zamislite da sam vam upravo priznao ljubav koju gajim prema vama. Zamislite da sam vas upravo zaprosio. Recite mi, šta biste mi u tom slučaju odgovorili? Upitao je Dostojevski, a Ana je sa punim poverenjem i ljubavlju odgovorila: "Rekla bih da vas volim i da ću vas zauvek voleti."
Njihova ljubav je bila jača od svega
Venčali su se 15. februara 1867. godine, a zajedno su proveli 14 godina. Zajednički život, kako je Dostojevski predvideo, bio je pun iskušenja, gubitaka i borbi sa dugovima. Iako su u braku doživeli mnogo nesreće, ljubav koju su gajili jedno za drugo bila je njihova svetlost, njihova snaga koja ih je nosila kroz sve oluje života. Fjodor je nastavio da se bori sa svojim unutrašnjim demonima, ali Ana je bila tu, njegova svetiljka, oslonac, žena koju je voleo više od svega.
Ana je, uz ogromnu ljubav koju je pružala Dostojevskom, pokazala i svoju snagu. Bila je njegova nepokolebljiva podrška u poslovnim stvarima, preuzimajući kontrolu nad izdavanjem njegovih dela i postavljajući ga kao jednog od najvećih pisaca Rusije. Ona je bila preduzetnica, žena koja je uspela da napravi brend od njegovog imena, u vreme kada su žene bile daleko od poslovnih sfera.
Njihova ljubav bila je duboka, puna patnje, ali i strasti, snage i odanosti. U svetlu ove ljubavi, Dostojevski je mogao da stvori svoja najvažnija dela, a Ana je bila ključna u njegovoj svakodnevnoj borbi za život. Bili su različiti, ali su jedno drugo u potpunosti razumeli, u čemu se možda krije i ključ njihove duboke i trajne ljubavi. Kako je Ana napisala u svojim memoarima:
- Zbog tog našeg zajedničkog stava uspeli smo da provedemo 14 godina u braku voleći se više iz dana u dan.
I ta ljubav, koja je preživela mnoge testove, bila je jedan od najlepših i najpotresnijih aspekata života Fjodora Dostojevskog.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)