Ros Džonston je rođen u nesvakidašnjim okolnostima – kao dete dobijeno veštačkom oplodnjom i uz dve majke lezbijke. Odrastajući u nereligioznoj porodici, Ros je od malih nogu osećao prazninu koju nije mogao da razjasni. Iako je imao sve što bi mnogi smatrali idealnim, bio je uspešan u školi, imao je podršku porodice i svetlu budućnost - ali njegova duša bila je slomljena. Ispod spoljnog savršenstva skrivala se tuga, koja je postajala sve teža kako je odrastao.
- Moja mama je našla laboratoriju, ušla unutra i rekla im: "Želim da imam bebu, našla sam vas u telefonskom imeniku. Kako izgleda taj proces i kako da počnemo?" - priseća se Ros.
U dubini duše nosio je veliku tugu
Njegova majka je želela dete i tako je odlučila da prođe kroz proces veštačke oplodnje. Devet meseci kasnije, Ros je došao na svet. Iako se činio kao srećno i voljeno dete, u dubini duše nosio je tugu koja je, kako kaže, postojala od njegovog rođenja.
- Pogledam sada unazad i shvatim da je tada duh siročeta počeo da utiče na moj život. To je bio osećaj unutrašnje praznine koji nisam mogao da objasnim - objašnjava Ros.
I dok je odrastao u porodici koja ga je volela, noću je često bio u suzama, tražeći nešto što nije mogao da pronađe – mir i smirenost u svom srcu.
Printscreen/Youtube/Delafé Testimonies
Krenuo je putem samopomoći i pokušao da ispuni tu prazninu. Iako je bio učenik sa dobrim ocenama, imao dobar društveni život i obećavajuću budućnost, duboko je osećao da mu nešto nedostaje.
- Spolja je sve izgledalo dobro, ali iznutra… Moja duša bila je slomljena. Iako sam pokušavao da se posvetim stvarima koje svet nudi, noću, kada bih ležao u svom krevetu, osećao sam prazninu. Nikome ne bih poželeo tako nešto - ističe on.
Promena je došla u srednjoj školi, kada je po prvi put otišao na crkvenu službu, pozvan od strane prijatelja. Tada je otkrio nešto što će promeniti njegov život – ljubav i nadu koje crkva nudi. U tom trenutku, Ros je doživeo unutrašnji preobražaj, koju nije mogao da objasni, ali je bio siguran da je pronašao nešto što mu je nedostajalo.
- Sećam se tog trenutka kada sam ušao u crkvu. Bio je to prvi put da sam osetio Božiju prisutnost u svom životu. Ta ljubav je bila toliko snažna i topla, da mi je pružila nadu koju nikada ranije nisam imao - priča Ros o svom prvom duhovnom iskustvu.
Imao je problema sa zavisnošću
Iako se suočavao sa zavisnošću od por**grafije i razvodom roditelja, Rosova vera je počela da raste. On je nastavio da se bori sa svojim unutrašnjim demonima, ali vera mu je pomogla da prevaziđe te prepreke. Počeo je da se oslobađa loših navika i ubrzo je doživeo potpuni duhovni preporod.
Godine 2020, u vreme globalne pandemije, Ros je osetio potrebu da se još dublje posveti svojoj veri. Ponovo je pronašao svrhu u životu i odlučio da podeli tu ljubav i nadu sa drugima.
Printscreen/Youtube/Delafé Testimonies
On i prijatelj su počeli da organizuju bogosluženja i izlažu jevanđelje na ulicama.
- Svuda oko nas bilo je puno bola i patnje, a mi smo želeli da ponudimo nadu. Naša misija je bila da pomažemo ljudima da pronađu mir i ljubav u Isusu - kaže Ros.
Njegovo svedočanstvo o verovanju u Isusa Hrista postalo je inspiracija mnogim ljudima koji su tražili izlaz iz svojih duhovnih i životnih problema. Kroz brojne konverzije i krštenja, Ros je postao živi dokaz da ljubav i vera mogu promeniti živote.
- Iako su moji roditelji imali različita uverenja, uvek su me podržavali. Sada znam da je važno ostati povezan sa onima koje volimo, čak i ako se naša verovanja razlikuju - zaključuje Ros.
Njegova priča je snažan podsetnik da je duhovni preobražaj moguć, bez obzira na okolnosti u kojima smo rođeni.
Komentari (0)