Sara Gromli, poznata po svojim memoarima "The Order of Things", nedavno je otkrila kako joj je povratak na porodičnu farmu promenio život zauvek. U svojoj knjizi ona je opisala kako se tamo vratila da bi se brinula o majci koja je bila na samrti. Ta emotivna priča privukla je pažnju mnogih, a Sara je podelila jedan poseban trenutak koji je ostao urezan u njeno sećanje.
- Devojke, dođite ovamo da vas se dočepam, rekla je, i pozvala moje drugarice sa fakulteta u krevet kod nje. Stalno se vrpoljila zbog cevčica na licu i pitala je medicinsku sestru da li može da "iznese tu prokletu stvar", kao da je problem u cevčici za kiseonik, a ne u raku. Znali smo da je mama bolesna, naravno. Odlučila je da prekine lečenje mesec dana ranije, tako da smo znali šta dolazi, baš kao što sam i ja sumnjala šta dolazi. I dalje sam ovu sobu zvala soba mojih roditelja, iako je tata umro godinu dana ranije - počela je svoju priču Sara, prisećajujući se nekih od poslednjih trenutaka svoje voljene majke.
Prisustvo drugarica koje su došle da je podrže mnogo joj je značilo.
- Kada sam se odselila sa farme, pa čak i nakon fakulteta, razgovarala sam sa mamom svaki dan. To je bila naša rutina. Prenela bih joj sve vesti iz naših prvih stanova u Čikagu, o raznim momcima i lošim sastancima. Mama je znala ko od nas mrzi svoj posao, ko se loše ošišao i kome je rečeno da može da jede đevreke i banane. Mama je znala te stvari jer sam joj rekla, a vremenom su i moje drugarice postale i njene - otkrila je ona.
Schutterstock
Iako su porodični odnosni nekada komplikovani, to nije bilo tako u njihovom slučaju.
- Odnosi majke i ćerke su komplikovani, a ja se još odvajam od mame, ali ljubav između mojih prijatelja i nje je bila jedinstvena. Čista. Kao dete ponekad sam mrzela da vidim maminu naklonost prema drugoj deci jer sam mislila da bih mogla ostati bez ljubavi ako je previše deli. Ali sa devojkama je bilo drugačije - više kao da se ljubav umnožila među nama. Volela sam da vidim kako ih voli - istakla je Sara emotivno.
Prisetila se poslednjih dana sa mamom, pre njene smrti.
- Mamine oči su "lepršale" između otvorenih i zatvorenih, a ja sam sela pored, sa njene desne strane. Uzela sam njenu desnu ruku u svoju i primetila koliko liče, iako je njena izgledala manje, detinjasto. Osećala sam kako pokušava nešto da mi kaže - istakla je ona.
Možda vas zanima…
Potom joj je majka pružila drugu ruku.
- Nikada me ranije nije dotakla na ovaj način. U početku sam mislila da je rekla da me vidi ili poznaje. Ali pokušavala je da poentira. Zatim je uzela isti prst i dodirnula svoj nos. Najtišim, ali najjasnijim glasom rekla je jednu reč: "Srećno". Pustila sam da me reč preplavi. Želela sam da mama zna da sam je čula, i ponovila sam istu reč. Kada sam to rekla, osećala sam se kao da potpisujem ugovor između nas. Pre nego što sam uspela da shvatim šta je mislila, pustila je moju ruku i njena glava je zaronila dalje u jastuk. "Moram da zatvorim oči", rekla nam je tiho - ispričala je ona i prosetila se da je to bila subota.
Mama joj je umrla u ponedeljak.
- Nakon toga što mi je rekla život gledam drugačije - poručila je za kraj.
Komentari (0)