Najnovije studije ukazuju na to da ukoliko primetite da niste srećni, ne bi trebalo da razgovarate s partnerom ili prijateljima, već s totalnim neznancima. Ma koliko to zvuči neverovatno, američki sociolog Mark Granoveter je 1973. godine ustanovio termin "površnih komunikacija". On je na osnovu opsežnog harvardskog istraživanja došao do rezultata da su srećnije one osobe koje u toku dana komuniciraju sa prolaznicima na ulici, u odnosu na one koje isključivo pričaju s bliskim ljudima.
Mark je došao do saznanja da nekoliko rečenica o vremenu ili usputnoj temi koja je razmenjena sa konabarom, pekarkom ili kasirkom u marketu može pozitivnije da utiče na čoveka od razgovora sa nekom prisnom osobom.
- Ma koliko delovalo da pojedinci mogu da budu srećni isključivo kada su okruženi porodicom i prijateljima, praksa je pokazala da sasvim jednostavni razgovori sa ljudima koje srećemo u prodavnici ili u autobusu mogu da poprave naše raspoloženje - prenosi britanski San.
Pixabay.com
Granoveter je istakao da na raspoloženje jedne osobe utiče mnogo faktora, kao i različite osobe.
- Svi ljudi koji se nalaze u vašem okruženju, počev od vaših partnera, preko dece, roditelja, članova rodbine i prijatelja, do slučajnih prolaznika na ulici jesu osobe sa kojima komunicirate u toku dana. Svaka od tih osoba ponaosob je zaslužna za vaše celokupno raspoloženje - ističe Granoveter.
Iako pojedince ne poznajete dovoljno dobro i možda ih samo prepoznajete da rade u obližnjoj prodavnici ili žive u komšiluku, razmenjivanje nekolik reči sa njima će doprineti opštem poboljšanju vašeh psihičkog stanja. Možda svakodnevno srećete ženu srednjih godina, vitke građe i lepih crta lica, koja deluje kao da ima diplomu fakulteta, a ipak radi u malom marketu na uglu. Vi ne znate kako se ona zove, ne znate ništa o njenom životu, a opet možete da proćaskate sa njom o pristigloj hemiji ili o najhladnijem piću u prodavnici. Istraživanja su dokazala da će upravo ta žena poboljšati vaše raspoloženje.
Možda vas zanima…
Foto: Shutterstock
Istraživači sa Harvarda analizirali su 50.000 ljudi iz 8 zemalja i proučavali su njihove socijalne veze. Upravo oni ljudi koji su imali najviše površnih poznanstava, tačnije koji su komunicirali s najvećim brojem poznanika ili slučajnih prolaznika, bili su najsrećniji. Ipak evidentno je da se takva vrsta komunikacije vezuje za ekstrovertne, tačnije otvorene osobe koje su sklone konverzaciji i socijalizaciji. Logično je da ekstrovertne osobe, pre nego introvertne, sklapaju veći broj poznanstava. Stručnjaci su i to uzeli u obzir i došli do zaključka da što više komuniciramo i što smo više u kontaktu sa drugim ljudima, to smo i srećniji.
Osobe koje ne vole društvo, koje su pomalo asocijalne, nedruštvene, one koje imaju skroman broj bliskih ljudi kojma se poveravaju i spas traže u knjigama, definitivno su i "knjiški moljci" i smatraju se usamljenijim i manje srećnim.
- Pojedinci koji se zatvaraju u sebe i skloni su izbegavanju ljudi i usamljenom čitanju knjiga su drastično manje srećni od onih koji imaju veliki lanac osoba sa kojima komuniciraju tokom svakog dana. Pojedinci koji spas za samoću traže u knjigama, a ne u realnim ljudima, zapravo ne znaju šta je dobro za njih - navodi se u studiji koju prenosi i Gardijan.
unsplash.com
Ova studija se rukovodi i činjenicom da je kvantitet ljudi sa kojima u toku dana komunicirate mnogo bitniji od kvaliteta.
- Raznolikost ljudi sa kojima dolazite u kontakt u svakodnevnom životu je mnogo bitnija od toga da kvaliteno provedete vreme samo sa jednom osobom. Pojedinci bi se pitali da li je moguće da je jedna studija došla do rezultata da manje vremena treba da provedemo sa bračnim partnerom, decom ili majkom, kako bi bili što više u kontaktu sa totalnim strancima na ulici. Zvuči neverovatno, ali tako je - zaključuje studija, budući da je dokazano da su takve osobe srećnije.
Imajte ovo u vidu svaki put kada izađete iz kuće ili kročite u gradski prevoz. Pitajte nekoga kako je, započnite razgovor i budite srećniji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)