Pre više od 200 godina ubijen je Karađorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića, u narodu poznat i kao Crni Đorđe. Njegova hrabrost i vizija promenili su tok srpske istorije, a njegove vojne sposobnosti zadivile su i najveće sile tog doba, poput Napoleona Bonaparte. Ipak, dok je život Crnog Đorđa ispisivan kao herojski ep, život njegove supruge Jelene, rođene Jovanović, ostao je u senci.
Jelena Petrović, devojačko Jovanović (oko 1765 – 1842) bila je rodom iz sela Masloševa kod Stragara u blizini današnjeg Kragujevca. Jelenini roditelji Nikola i Poleksija, rano su preminuli, pa je živela kod sestre i zeta u Jagnjilu. Kako je njena porodica bila imućnija od Karađorđeve tako je prosidba Jelene od strane budućeg vožda prošla neuspešno.
Jelena je tako postala žena vođe ustanka u okolnostima koje odražavaju surovost i strast tog doba. Karađorđe ju je oteo kada je imala samo 15 godina, nakon što je njegova prosidba bila odbijena zbog siromaštva.
Priča o otmici na vašaru u Jagnjilu, gde je Đorđe pucao u mladića Vukoja, jednog od Jeleninih prosaca, simbolizuje njegovu preku narav i odlučnost. U drugim verzijama ove priče, Karađorđe je spasao Jelenu i njenog oca iz turske zasede, nakon čega ju je odveo svojoj kući.
Život uz Karađorđa bio je sve samo ne lak. Ratni lider, stalno odsutan, retko je bio prisutan u porodičnom životu. Jelena je nosila teret brige o porodici u vremenima izuzetne nesigurnosti i političkih previranja. Rodila je sedmoro dece, od kojih su mnogi rano preminuli, a uz Karađorđa je delila sudbinu izgnanstva i progona.
Posebno dirljiva epizoda njenog života jeste period nakon Karađorđevog ubistva 1817. godine, kada je nastavila sama da vodi porodicu. Njegova smrt, po nalogu kneza Miloša Obrenovića, ostavila ju je udovicom, ali je i tada zadržala dostojanstvo.
Možda vas zanima…
Tokom godina, Jelena je pokazivala izuzetnu otpornost. Nakon izgnanstva u Rusiju i života u teškim uslovima, uspela je da se vrati u Srbiju zahvaljujući knezu Mihailu Obrenoviću. Preminula je 1842. godine u Beogradu, a sahranjena je kraj Karađorđa u Topoli. Istoričari je opisuju kao visoku ženu sa snažnim crtama lica, tihe i skromne prirode, koja se posvetila porodici i domu, a istovremeno bila oslonac jednom od najvećih junaka srpske istorije.
Kao ni mnoge druge ustaničke starešine, ni Karađorđe nije bio veran svojoj ženi. Poznata je njegova vanbračna avantura kada je posle oslobođenja Beograda za sebe "zadržao jednu Turkinju". Reč je o izvesnoj Mariji iz Brusnice (naselje kod Gornjeg Milanovca) koja je neposredno pred ustanak dovedena u jedan beogradski turski harem. Da bi od supruge Jelene prikrio ovu vezu Karađorđe je Mariju obučenu u mušku odeću uvrstio u svoje bećare, vodio svuda sa sobom i u javnosti zvao imenom Marjan.
Jelena je za to doznala i nesrećnu Karađorđevu milosnicu Mariju, je po njenom nalogu sredinom 1808. godine dobro potplaćen ubio budući vojvoda Pavle Cukić. Vožd je Mariju oplakao, a počiniocu Cukiću je oprostio "na molbu supruge i saobraca".
Jelena Petrović ostaje simbol tihe, ali nepokolebljive podrške koja je omogućila da Karađorđeva vizija slobodne Srbije postane stvarnost. Njena priča zaslužuje mesto uz priču o velikom vođi, jer su upravo njena snaga i predanost bili stubovi na kojima je on gradio svoje podvige.
Wikimedia/Uroš Knežević/Public domain
BONUS VIDEO:
Komentari (0)