Mnogo puta mi se dešavalo da od ljudi čujem kako sniženja u Srbiji zapravo nisu sniženja i da ukoliko želim da odem u pravi šoping treba da krenem put Italije, Španije, Austrije ili neke četvrte evropske zemlje. To se posebno odnosilo na vreme pred novogodišnje i božićne praznike kada su svima usta bila puna priča o kupovini i kako su tamo negde daleko nabavili "pun kofer odeće za male pare". Nisam želela da verujem u to i govorila sam da i u Srbiji sebi mogu da priuštim štošta nešto u vreme kada počnu akcije, verujući da je 10 odsto manje na cenu neke haljinice i te kako dobra ponuda, posebno ukoliko je u pitanju markirana garderoba. Ubrzo sam se uverila da to uopšte nije tako i to nakon što sam nedavno boravila u Austriji kod sestre, baš u vreme kada su uveliko počele praznične rasprodaje.
Ono što sam prvo primetila jeste da su cene i u velikim tržnim centrima veoma prihvatljive za naš standard, pa mi je, priznajem, bilo sasvim svejedno da li ću zateći neko sniženje. Međutim, sticajem okolnosti sam boravila u malom gradu u severnoj Austriji, gde se baš u tom trenutku zatvarala jedna prodavnica obuće. Ono što me je posebno zaintrigiralo jeste što je po sredi bila radnja s komadima poznatih brendova, a budući da sam baš nedavno kupovala u prodavnici koja je i u Srbiji bila u procesu likvidacije, bilo mi je lako da uporedim.
Razlika je bila neverovatna. Naime, u domaćoj radnji je bilo popusta, ali oni nisu mnogo odskakali od "originalnih" cena, dok je situacija u Austriji bila potpuno drugačija.
FOTO: Srećna republika/Dzeneta Resili
Na početku, jedva smo došli na red. Građani su pohrlili u kupovinu i pitala sam se zbog čega su gužve tako velike kada je standard Austrijanaca uglavnom dobar i oni ne moraju da trguju na akcijama. Došavši do polica sa obućom, sve mi je bilo jasno. Mislila sam da ne vidim dobro jer sam, gledajući u deklaracije na kojima su bile ispisane cene, videla da su mnogi artikli sniženi i do 90 odsto.
Prelepe svetlucave espadrile za laganu šetnju tokom leta, platila sam svega dva evra, a za patike koje su bile skoro 90 evra izdvojila sam svega 26. Papuče koje mogu nositi starije žene, ali koje su veoma komforne i udobne, na sniženju su bile manje od 100 dinara. Moj konačan račun za šest pari obuće iznosio je 53 evra. Malo je reći da sam bila šokirana.
Ispred mene su bili veliki redovi ljudi koji su strpljivo čekali. Nije bilo guranja, niti stvaranja panike i euforije da nećete stići na red ili da će neko ostati bez svog "trofeja". Svi su dočekali da plate ono po šta su došli, a ja sam bila iznenađena kako sam minimalno potrošila novca za obuću koju i jesam i nisam planirala.
Možda vas zanima…
To su, naravno, bili pokloni za moje najdraže, međutim, ukoliko ste želeli da obnovite svoj cipelarnik i nabavite obuću za predstojeće proleće, mogli ste to da učinite u jednoj jedinoj austrijskoj radnji za novac koji potrošite na jednu večeru za dvoje u restoranu.
Cipele i patike su udobne i mogu se iskoristiti u mnogim prilikama, dok je za sezonsku obuću, poput sandala i espadrila, očekivano da će biti nosive jednu sezonu. Međutim, čak i u tom slučaju, te preslatke autentične cipelice plaćene su manje od kutije cigareta. Računica je jasna.
Komentari (0)