Najlepše ljubavi su one koje odolevaju svim preprekama, daljini, jeziku ili kulturi. Iz njih se obično rađaju najlepše priče koje mnogima mogu da zvuče nestvarno. Primer Tanje Tanacković Kodabaši i njenog supruga Mahdija Kodabašija pravi je dokaz da ljubav postoji i da nadilazi sve izazove.
Da bi došli jedno do drugog jedan je morao da pređe hiljade kilometara i to pre više od deset godina.
- Mahdi i ja smo se upoznali davne 2013. godine na jednom sportskom kampu u Srbiji i vrlo brzo smo započeli našu vezu, koja je bila veoma burna budući da je bila na daljinu. On je imao svoje sportske obaveze, uspešnu sportsku karijeru u Iranu, a ja svoj posao i sportske obaveze u Srbiji. Viđali smo se kada god smo stizali, nekada na pola puta u Turskoj, što je defintivno dalo određenu dozu romantike. Nije uvek bilo lako, dešavali su se prekidi, ali smo uvek nalazili put jedno ka drugom - počinje priču Tanja.
Tanja je u tekvondu od svoje 17- te godine, deset godina kao takmičar kasnije i kao trener. Pored toga je i operativni menadžer u jednoj IT kompaniji budući da su internet tehnologija njena druga ljubav
Mahdi je bio jedan od najboljih svetskih tekvondista, a uspešnu karijeru je imao u svojoj zemlji, međutim, to ga nije sprečilo da se njih dvoje venčaju 2019. godine a on promeni svoj život iz korena i preseli se u Srbiju.
Zbog voljene žene odlučio je da zaigra pod našom zastavom i postane srpski reprezentativac. Našoj zemlji ovaj Iranac je doneo i zlatnu i srebrnu medalju na evropskim prvenstvima ali i prvo i jedino zlato na Svetskom prvenstvu u muškoj konkurenciji 2022. godine.
Možda vas zanima…
To nije sve, on je sa Tanjom otvorio tekvondo klub u saradnji sa Sportskim društvom Radnički za koji se on aktivno takmiči i osvaja medalje a gde je istovremeno trener. Mladi Iranac prenosi svoje izuzetno iskustvo na mlađe takmičare koji žele da ostvare zavidan rezultat a rad ovog ostvarenog šampiona sa mladim snagama naše zemlje za svaku je pohvalu.
Privatna arhiva
- U početku veze je bilo jezičke barijere, ali vrlo brzo je nestala jer smo imali motiv da se što bolje sporazumevamo. Trenutno komuniciramo najviše na engleskom, mada je Mahdi sve bolji u savladavanju srpskog jezika koji nimalo nije lagan, dok ja razumem persijski ali se još uvek ne libim da ga pričam. Mada vremenom će se i to promeniti. Persijski je divan jezik, izuzetno bogat i liričan, a nije ni tako težak kada se poredi sa srpskim jezikom. Zanimljivo je da persijski i srpski imaju veoma veliki broj istih ili sličnih reči, mnogo više nego što je to poznato - otkriva ona.
Porodice su se međusobno odlično prihvatile kaže ona, a lično se uverila da stereotipi koji postoje o toj zemlji nisu osnovani i da je tamošnji narod i više nego gostoprimljiv i društven.
- Vrlo često putujemo u Iran, i svaki put upoznajem nešto novo jer ta zemlja je toliko velika i bogata da smatram da je nikada neću u potpunosti upoznati. Iranci su divan narod, a zemlja je predivna, kulturološki raznovrsna, puna prirodnih bogatstava koje svet ni ne zna, a ljudi su izuzetno obrazovani i kulturni. Svaki put kada otputujem tamo iznova se oduševim - nastavlja priču.
Tanja otkriva da kada je Iran u pitanju, posebno su je oduševili hrana i njihovi običaji. Kultura ispijanja čaja koju ovaj narod tradicionalno neguje kao i veliki broj praznika kao i putovanja. Bilo je otkriva i nekih iznenađenja vezano za tu zemlju.
- Devojke, žene su izuzetno poštovane i negovane, ali ono na šta se verovatno nikada neću navići je način na koji voze! Dosta hrabrosti mi je trebalo da sednem kao suvozač u kola, a pogotovo kao vozač. Posle nekoliko godina se polako privikavam, ali te gužve i način vožnje definitivno nije lako prihvatiti. Velike su zablude da je Iran nepristupačan, ali ja bih zaista svakome preporučila da otputuju i uvere se sami, koliko je ta zemlja predivna i bogata - oduševljeno otkriva ona.
Privatna arhiva
Ona se kako kaže uvek iz Irana vrati punih kofera razne hrane, čajeva, slatkiša, sirupa, pistaćija, šafrana koji je posebno osvoje. Ljudi su vrlo pristupačni i naše kulture dele slične vrednosti, što ju je posebno osvojilo.
- Zapravo naše kulture su veoma slične, okrenuti su porodičnim vrednostima, okupljanjima koje su uvek bogate raznovrnom hranom, pričom, igrama, i ono što je zanimljivo je da kada god uđete u nečiju kuću, morate izaći sa poklonom, inače će se naljutiti - nastavlja Tanja svoju priču.
Tanja i Mahdi kao i svaki par, vole da degustiraju jela tokom putovanja, a budući da ih sada spajaju dve različite kulture imaju mogućnost da isprobaju razna jela. Ona je kaže oduševljena njihovim začinima.
- Moje omiljeno jelo je gorme sabzni (gorham sabzi) i lubia polo (Loobia Polo), ali čak i kad izdvojim ta dva opet je sve što spreme zaista fantastično. Imaju izuzetnu kulturu spremanja jela i ja bolju kuhinju nisam nikada probala. Što se Mahdija tiče, zaista voli sve u Srbiji međutim nedostaje mu iranska kuhinja. I ne mogu da ga krivim, i meni nedostaje kada god se vratimo iz Irana - dodaje ona kroz smeh.
Ovaj par putuje koliko god im poslovne i sportske obaveze dozvoljavaju. Ono što je sigurno je da su najčešće na relaciji Srbija - Iran, kako bi što više vremena proveli sa porodicama.
Verujem, citala sam iskustva osoba iz ex YU koje su putovale u Iran i isto govore. Reklo bi se da porodica ovog mladica nije zatucana i da se secaju zivota za vreme Šaha Pahlavija.e