Tetka Saveta

HRISTOS VASKRSE, DANAS SLAVIMO POBEDU ŽIVOTA! Ovo su učenja crkve o jednom od najvećih hrišćanskih praznika!

Protojerej prof. Ljuba Stojanović u intervjuu ze Srećnu republiku ispričao je kako Crkva gleda na Uskrs i koliko je taj praznik veliki i važan za svakog pravoslavnopg vernika.

24.04.2022 07:00

HRISTOS VASKRSE, DANAS SLAVIMO POBEDU ŽIVOTA! Ovo su učenja crkve o jednom od najvećih hrišćanskih praznika!
shutterstock.com

Vaskrs je jedan od najvećih praznika u Hrišćanstvu i mnogi ga nazivaju praznikom nad praznicima jer se njime slavi Hristovo vaskrsnuće i pobeda života nad smrću.

Obeležava se od vremena prvih apostola i njegova suština objašnjava se rečima svetog apostola Pavla, koje su zapisane u drevnim spisima: "Ako Hristos ne vaskrse, prazna je propoved naša i prazna je vera naša".

ST/N. Mandić

Vaskrsenje Hirstovo je suština Hrišćanstva i svečano se obeležava i u crkvi Svetog Marka

Čemu nas uči crkva

Kako za Srećnu republiku objašnjava protojerej prof. Ljuba Stojanović, radost Vaskrsa nadilazi ljudske granice razumevanja i razume se verom.

- Vera u prvi plan stavlja božje čovekoljublje kojim Bog ulazi u tokove istorije tako što palog čoveka oslobađa od greha, đavola i smrti. On se rađa kao dete u Vitlejemu i vitlejemska kolevka postaje garant te ljubavi. Ali, Bog u svojoj ljubavi ide i dalje, on na krstu umire da bismo mi živeli, položen je u grob i onda vaskrsenjem preobražava vascelu tvorevinu i daruje život večni, svetu i čoveku. Onog trenutka kada postanemo svesni svog bogodara na večnost razumemo radost vaskrsenja kao pobedu života nad smrću, kao pobedu ljubavi nad mržnjom – rekao je on.

Tanjug/D. Kujundžić

Protojerej prof. Ljuba Stojanović

Prema njegovim rečima vaskrsenju prethode mnogi spasonosni događaji kroz koje Bog isceljuje našu palu prirodu. Protojerej Stojanović naglašava da Bog ne odustaje od čovekoljublja, čak i kada čovek odustane od Boga.

- Da nema Hristovog vaskrsenja i naša vera bi bila beznadežna, tek jedna priča o čovekovoj potrazi za suštinom. Hristos je vaskrsao ne da bi pokazao koliko je moćan, već da bi omogućio svakom čoveku koji to želi da uđe u vaskrsenje. On je garant našeg večnog života. Mi vidimo da su i prvi svedoci vaskrsenja bili zbunjeni, ali Gospod je svojom nenasilnom ljubavi probudio veru u čoveku – objasnio je on.

Neverni Toma

Prema crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu u Josifovom vrtu, a u nedelju, ranom zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsao, pa je morao lično da se uveri. Otuda je u narodu i postao uvrežen izraz: "Neverni Toma".

Na današnji praznik pravoslavci se pozdravljaju rečima "Hristos vaskrse", a odgovara se "Vaistinu vaskrse". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i pevaju se radosne crkvene pesme.

Pixabay.com

Posle sedmonedeljnog posta vernici se prvo omrse vaskršnjim jajima 

Običaji i narodna verovanja

Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvoj nedelji posle punog meseca, do kog dolazi na dan, ili neposredno posle, prolećne ravnodnevnice. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja.

Nakon vaskršnje liturgije u crkvi ukućani sedaju za sto i posle sedmonedeljnog posta prvo se omrse vaskršnjim jajima. Na Vaskrs se svi kucaju, jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo.

U pomoravskom okrugu, recimo, pored farbanih jaja mesi se i poseban kolač od belog brašna s jajetom u sredini, kao i otiskom krsta na četiri strane kolača, što simbolizuje četiri strane sveta.

shutterstock.com

Različiti narodni običaji praktikuju se širom Srbije na Vaskrs, a mnogi mese kolač s jajetom u sredini  

Porodični praznik

Na Vaskršnjoj trpezi, pored šarenih jaja, obavezna je pečenica, kao i jagnjetina ili prasetina. Izbegava se piletina jer se veruje da kokoška mnogo kokodače i da će to dovesti do čestih svađa u kući u narednoj godini. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu kako bi se prizvalo blagostanje u domu.

Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće.

Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne treba leći na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj.

Komentari. (0)