Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. januara proslavljaju Krstovdan, praznik posvećen prvim hrišćanima koji su primili veru. Takođe, ovaj praznik se vezuje i za čin krštenja Isusa Hrista kojeg je u Svetoj reci Jordan krstio Jovan Preteča, potonji Sveti Jovan Krstitelj.
Krstovdan koji se slavi 18. januara u narodu je poznat kao zimski Krstovdan i jednako se poštuje kao i onaj jesenji koji „pada“ 27. septembra i dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja koji Crkva obeležava 11. septembra. Sva tri praznika koja se vezuju za Svetog Jovana su nepokretna, tj. uvek se obeležavaju na iste datume. Ali, dok je jesenji Krstovdan, odnosno dan Vozdviženja Časnog krsta obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, zimski je obeležen pojačanim crnim slovima.
Foto: Shutterstock
Vernici s posebnom radošću i pobožnošću dočekuju ovaj praznik koji se vezuje za dan krštenja Isusa Hrista i početak propovedanja njegove nauke.
Običaj je da se na Krstovdan potroši prošlogodišnja bogojavljenska vodica, jer će domaćin na Bogojavljenje uneti novu osveštanu vodu koji će pomalo otpiti svi ukućani. Veruje se da bi bogojavljensku vodicu trebalo piti za dobro zdravlje. Običaj je, takođe, da se bogojavljenska vodica čuva u kući do narednog Krstovdana i da je ukućani pomalo koriste tokom cele godine. Bogojavljenska vodica se nikad „uzalud ne proliva“, a ako ipak preostane običaj je da se njome zalije cveće koje stoji u kući.
Mnoge domaćice se pitaju da li bi na zimski Krstovdan trebalo da obavljaju kućne poslove. U narodu postoji verovanje da na ovaj praznik ne samo da bi trebalo raditi, već da je to poželjno, pa čak i obavezno. Veruje se da bi na zimski Krstovdan domaćice trebalo i da čiste, i da peru, i da peglaju, kako bi u čistom domu porodica dočekala Bogojavljenje, a potom i praznik Svetog Jovana Krstitelja.
Možda vas zanima…
Čak i oni koji ne poste, na Krstovdan poštuju pravilo da se uzdržavaju od mrsne hrane. Ali, mnogi ne znaju kako bi pravilno trebalo postiti na ovaj praznik. Pravilo je da se sprovodi takozvano suhojedenje koje je strože od uobičajenih postova tokom godine, izuzev posta koji se sprovodi u prva tri dana Vaskršnjeg posta i na Veliki petak – tad se preporučuje uzdržavanje od svih vrsta hrane i pića. Naime, na Krstovdan, kao i na dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i dan Vozdviždenja Časnog krsta, vernici ne jedu ništa do tri sata popodne, a tad mogu da pojedu malo hleba i voća i da popiju malo vode. Pravilo je, takođe, da vernici na Krstovdan jedu samo jednom dnevno i da najveći deo dana provedu u molitvi.
Komentari (0)