Badnji dan i Božić su porodični praznici kojima se najviše raduju deca. Ona imaju „glavnu ulogu“ u najavi i obeležavanju praznika, jer dobijaju zaduženje da zajedno sa najstarijim članom porodice unose badnjak u porodični dom, potom pijuču dok se na Badnje veče poslužuje trpeza na slami, a u nekim delovima Srbije i korinđaju, odnosno pevaju božićne pesmice, čestitajući predstojeći praznik.
Ovi običaji datiraju vekovima i zadržali su se do dana današnjeg, baš kao i mešenje i lomljenje česnice, čuvanje parice iz česnice i uloga položajnika.
U srpskom narodu odvajkada postoje i određeni običaji koje bi valjalo sprovesti na Badnji dan i Božić. Naši stari verovali su da će svako ko ove običaje sprovede u delo biti srećan sve do idućeg Božića.
Za punu kuću
Da bi kuća i u narednih godinu dana bila puna, a trpeza bogata, domaćica bi za Božić trebalo da „ponovi“ kuhinju. Najčešće to čini kupovinom šerpe, tepsije, lončeta, džezve ili nekog drugog posuđa koje nedostaje ili je u toku godine oštećeno, pa bi ga trebalo zameniti novim.
shutterstock.com
Za sreću
Svaki član porodice bi za Božić trebalo da dobije nešto novo od garderobe, makar to bile i čarape, šal ili rukavice. Ovaj običaj su naši preci objašnjavali rečenicom: „Valja se, da te do idućeg Božića ne juri magarac“. „Jurenje magarca“ je slikovito označavalo lošu sreću, a davanje poklona je, opet simbolično, prekidalo lanac loše sreće i „teralo magarca“ od osobe kojoj bi poklon bio uručen.
Možda vas zanima…
Za zdravlje
Da bi ukućani bili zdravi tokom cele godine, trebalo bi da izbegavaju pranje kose na Badnje veče i na Božić. Naime, u narodu se veruje da će onog ko opere kosu na ova dva praznika do iduće godine mučiti glavobolja.
Interesantno je da ovo pravilo nije važilo ako neki član porodice pre unošenja badnjaka u kuću opere kosu.
Pixabay.com
Za uspeh i prosperitet
Iako su se naši stari strogo pridržavali crkvenog kalendara i strogo vodili računa da ništa ne rade na „crveno slovo“, kad je Božić u pitanju ovo pravilo nisu sasvim poštovali. Postoji verovanje da bi na Božić svakako trebalo raditi sve ono čime se bavimo tokom godine, kako bi nam do narednog Božića sve išlo za rukom.
Božić je, verovali su naši stari, dan i kad bi trebalo započinjati nove poslove, jer će oni biti prosperitetni i berićetni. Verovalo se, takođe, da deca rođena na Badnji dan i Božić imaju posebnu zaštitu neba.
Za oprost grehova
U nekim krajevima Srbije važilo je nepisano pravilo da bi domaćica za Božić trebalo da provuče iglu sa koncem kroz platno, da ručno opere krpu ili maramicu, da nekoliko puta pređe peglom preko izgužvane košulje, da nekoliko puta zamahne krpom preko stola kao da briše prašinu... Verovalo se da joj, ako sve to uradi na Božić, svaki od tih poslova kojih se lati tokom godine na „crveno slovo“ neće biti uračunat u greh, tj. da će joj on biti oprošten.
Komentari (0)