Tetka Saveta

DA LI I DECA TREBA DA POSTE NA BADNJI DAN? Ovo su najvažniji običaji koji se vezuju za jedan od najvećih hrišćanskih praznika, a evo šta obavezno treba uraditi pre nego što sat otkuca ponoć!

Narodni običaji ukorenili su se u srpskoj tradiciji, ali glavna poenta svih velikih praznika jeste u molitvi i postu koji ne podrazumeva samo uzdržavanje od mrsne hrane, navodi verski analitičar Draško Đenović.

06.01.2023 09:01

DA LI I DECA TREBA DA POSTE NA BADNJI DAN? Ovo su najvažniji običaji koji se vezuju za jedan od najvećih hrišćanskih praznika, a evo šta obavezno treba uraditi pre nego što sat otkuca ponoć!
shutterstock.com

Danas je Badnji dan - dan pred Božić koji se ubraja u jedan od najbitnijh u godini. To je ujedno poslednji i najstroži dan Božićnog posta, kada u rano jutro domaćini odlaze da iseku badnjak. Najčešće se bira hrastovo drvo koje se kasnije iste večeri unosi u kuću i time se označava početak Božićne svetkovine. Naziv praznika i potiče od badnjaka, koji se na taj dan seče i pali. Pored toga što je vremenski blizak Božiću, Badnji dan je i po tradiciji povezan sa njime i predstavlja deo proslavljanja dana Hristovog rođenja.

Budući da se na Badnji dan posti, verski analitičar Draško Đenović ističe da je važno znati da uzdržavanje od jela nije jedini značaj posta.

- Još patrijarh Porfirije je istakao da suština posta nije u odricanju od hrane. Pogotovo u današnje vreme, vi maltene nećete ni osetiti taj post, budući da je široka ponuda posnih namirnica. Ne može neko da posti, a da bude nasilan ili agresivan kod kuće. Suština posta je ne samo da se ne jede mrsna hrana, već ne bi trebalo ni da se puši, pije alkohol, psuje, da se imaju loše misli, dok se nekonzumiranje narkotika podrazumeva uvek. Najlakše je odreći se hrane, ali poenta celog posta je molitva i da se bude u skladu sa Hristom - navodi Đenović za Srećnu Republiku.

YouTube/printscreen

Badnji dan se obeležava uz badnjak, pšenicu, suvo i koštunjavo voće

Treba li deca da poste?

Naš sagovornik razjasnio je i pitanje da li deca treba da poste pred pričest.

- Deca generalno ne treba da poste do neke desete godine. Tačnije, nema svrhe da deca u ranim godinama poste i generalno idu na pričest, budući da ona ne shvataju tu poentu. Za dete je bitnije da shvati šta ta molitva i šta taj pričest znači, nego što će ono zajedno sa roditeljima jesti posno. Danas čak imate i dane kada se navodno posti na vodi ili na ulju, a poenta svega jeste pričest. Poenta je da shvatimo koji su to eventualni naši grehovi, da tražimo pomilovanje i oprost. Dete treba da shvati prvo šta je greh da bi otišlo na pričest - objasnio je Đenović.

Prntscrn/YouTube

Verski analitičar Draško Đenović

Narodni običaji od kraja do kraja

U različitim krajevima Srbije postoje velike razlike kada je reč o običajima, ali ima i dosta zajedničkog. S obzirom na to da su Sloveni bili pagani, hrišćanska vera koju su Srbi prihvatili došla je na tlo već ukorenjenih običaja. Zato mnogo toga što danas zovemo "srpskim običajima" zapravo su tekovina paganske tradicije i malo imaju veze sa pravom hrišćanskom religijom i crkvom. Samo jedan od običaja koji se svuda ustalio jeste da se na Badnji dan ide u šumu da se seče badnjak, a njega vidimo zajedno sa slamom i u crkvama i hramovima, gde se po dolasku večeri ritualno i pali.

Na Badnji dan seče se grana hrasta koja predstavlja badnjak, a to drvo bilo je sveto drvo Slovena. Ranom zorom neki od muškaraca iz kuće bi otišao u šumu da iseče badnjak, a ceo običaj često je bio praćen pucanjem iz pušaka, zbog simbola rađanja i slavlja. U nekim delovima Srbije ne seče se hrast, već cer ili bukva, a ima mesta i gde se seku 2 ili 3 badnjaka, negde čak i 9, a ponegde onoliko koliko ima muškaraca u kući.

Tradicija Badnje večeri

Za Badnji dan narodni običaji nalagali su da se i pre nego što se iseče badnjak, drvetu "čestita" jutro i praznik i pomoli mu se za zdravlje i sreću porodice. Običaj je bio takav da se to drvo potom posipa žitom ili mu se dariva kolač. Samo drvo nikako se nije smelo dodirnuti golim rukama, već isključivo rukavicama. Verovalo se da prvi iver koji padne sa drveta ima magičnu moć. Zato je jedan od muškaraca iz kuće uvek išao kako bi uhvatio prvi iver da on ne bi pao na zemlju. Postoji verovanje da voda u koju je stavljen prvi iver badnjaka ima lekovito dejstvo i da je treba piti radi ozdravljenja

U toku Badnje večeri odvija se najveći broj radnji i običaja, među kojima je najvažnije unošenje badnjaka i slame. Već tokom dana domaćica stavlja u sito sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka, pa sve to stavlja na sto za kojim se večera. Uveče se unosi badnjak, što čini domaćin ulazeći desnom nogom u kuću, dok ukućani govore: "Dobro veče, badnjače", a domaćin odgovara: "Srećno vam Badnje veče". Domaćica ga posipa pripremljenim žitom, a domaćin onda obilazi sto kao kvočka, dok ga sva deca prate kao pilići. Deca, baš kao i pilići, idu za glavom porodice i govore "piju, piju", imitirajući prave piliće.

Paljenje badnjaka

Orasi se biraju to veče i to po jedan za polovinu godine, a drugi za drugu polovinu. Kakav je orah, takvo će biti i zdravlje osobe koja ga je izabrala. Potom domaćin u svaki ugao baca po orah i to preko glave, koji ostaje u svakom ćošku gde padne. Nakon toga sledi unošenje slame, koja se raznosi po kući, a onaj ko unosi slamu takođe treba da kvoca, a ostali da pijuču. Ostali orasi i lešnici stavljaju se u slamu ispod stola. Slamu trećeg dana Božića treba odneti u štalu, a ko ima voćnjak, treba da slamom obavije voće kako bi bolje rađalo.

Ono što se čeka čitav Badnji dan i zbog čega su običaji za Badnje veče tako posebni jeste paljenje badnjaka. On se najpre celiva, maže medom i stavlja na ognjište, a potom pali. Deca "džaraju" vatru govoreći: "Koliko varnica toliko parica, pilića, košnica, petica", i pominju sve ono za šta se blagostanje priželjkuje.

Nakon običaja sledi večera. Prilikom nje treba servirati bogatu hranu kako bi godina bila puna izobilja, a hrana mora biti posna. Običaji za Badnje veče nalažu da se na trpezi nađu med, beli luk, pasulj, kupus, riba, voće. To je ujedno i dan kada se završava veliki post, a svi koji su postili na Božićnoj liturgiji se sutradan pričešćuju.

Veruje se da na Badnji dan ništa ne treba da se pozajmljuje iz kuće, a ukoliko ste ranije nekome nešto pozajmili, trebalo bi da to vratite. Smatra se da ne valja da ono što pripada kući bude van nje na taj dan. Običaji za Badnji dan neguju i najbitniju duhovnu tradiciju, a to je da treba oprostiti onima sa kojima ste posvađani i nastaviti dalje bez tereta koji zadaju sukobi i svađe. Uđite čistoga srca u nastupajuću godinu.

Srećni vam Badnji dan i Badnje veče!

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)