Svako od nas svakodnevno donosi bezbroj odluka koje imaju manje ili više uticaja na naš život. Međutim, problem nastaje kada treba da odlučimo o nečemu što nam može iz korena promeniti svakodnevnicu ili, što bi rekao naš narod, kada treba da se preseče. Koliko puta ste čuli rečenicu: “Samo bih voleo da mi neko kaže šta treba da radim“. Zvuči poznato, zar ne?
Suočavati se sa dilemama, biti uplašen i neodlučan u takvim trenucima je potpuno razumljivo sve dok se to ne pretvori mučenje za samu osobu koja odluku mora da donese. Ali što je najgore jeste da nekad svesno zatvaranje očiju pred problemima može da traje i godinama, što dovodi do povećanja stresa, pa i ozbiljnih zdravstvenih problema.
Međutim, šta ako vam kažemo da postoji način da se odluke, koliko god bile teške, donesu brže i lakše?
Kap koja prelije čašu
Ovom tematikom se već godinama bavi profesor psihologije na Univerzitetu u Liverpulu, Lorens Elison, koji sarađuje i sa Skotland Jardom. On i njegov kolega Nil Šortlend obučavaju policajce kako da donesu pravu odluku u kriznim situacijama, onim koje podrazumevaju pitanja života ili smrti.
Na osnovu svog bogatog iskustva, stručnjaci su razvili poseban metod kako doneti i najteže odluke koje će biti najbolje po vas.
- Problem je što se mnogi ljudi plaše takvih odluka jer su svesni da će to iz korena promeniti njihov život. Onda još ubede sebe da su loši u donošenju odluka u kritičnim situacijama. Ćute, pa nekad trep i godinama, dok se njihovo nezadovoljstvo sakuplja sve dok u jednom, često bezazlenom trenutku, ne puknu. To je ona kap koja prelije čašu i tada najčešće nastaje lom - objasnio je profesor Elison.
Možda vas zanima…
Kako je naglasio, skoro u svakoj životnoj situaciji postoji odluka koja je najbolja i ispravna za vas, zato je najbolje sve, pa i one najteže odluke, doneti sam bez oslanjanja na mišljenje drugih ljudi bez obzira koliko su vam bliski.
- Najčešća greška koju ljudi prave u takvim trenucima je što razmišljaju o ishodu i kako će ta odluka uticati na njihov život. A trebalo bi da se skoncentrišu na cilj. Postavite sebi jednostavno pitanje: “Šta zaista želim da postignem?“ Većina ljudi sve dok sebi ne postavi ovo pitanje zapravo i ne zna što je to što im je zaista važno u životu. Najčešće se razmišlja o samoj jednoj opciji koja je, možda, privlačna ali ne razmišljaju o tome čega treba da se odreknu da bi je dobili – pojasnio je profesor Elison.
Strah od kajanja
Otežavajuća okolnost, prema njegovim rečima je, što većina ljudi ima strah od kajanja zbog donete odluke. Iako iracionalan, taj strah može i da parališe ljude.
- Strah da se ne donese pogrešna odluka je potpuno opravdan, ali samo ukoliko suštinski ne radimo protiv sebe i sopstvenih interesa. Na mnogo načina želimo da zadržimo status kvo i da igramo na sigurno. Velike životne prekretnice su teške jer najčešće nemamo ništa s čim bismo to uporedili. Zato većina ljudi ne želi da rizikuje, već se drži onoga što ima, čak i kad to nije dobro za njih – objasnio je profesor Elison.
Izaći iz tog začaranog kruga nije lako, ali je moguće.
- U osnovi dobrog donošenja odluka je saznanje da kada se odlučite za jednu opciju morate odustati od drugih mogućnosti. Što hladnije glave o tome razmišljate, biće vam lakše da donesete odluku. Zato je neophodno da uzmete vremena za sebe i dobro razmislite o svim prednostima i manama donošenje odluke. Da biste bili efikasni, ograničite sebi to vreme, recimo, na 5 dana. Testirajte sebe, pokušajte da zamislite kakav će biti vaš život u slučaju da odaberete jednu ili drugu opciju – dodao je on.
Naš um često ume da se poigra sa nama, zato je važno prevazići njegove zamke i na donošenje odluka gledati kao na proces, a ne kao na cilj sam po sebi.
Izbor između lošeg i goreg
Postoje ljudi koji lako donose odluke, ali i oni koji teže savršenstvu pokušavajući da sačekaju da se sve kockice u životu poklope, do čega često ne dođe. Čekanje da se sve uskladi dovodi do propuštanja prilika, posebno jer stvaran život nikad nije savršen.
Zato je važno ograničiti sebi vreme koje vam je potrebno da sagledate kompletnu situaciju pre donošenja važne odluke kao što je, recimo, razvod braka.
To je svakako odluka koja će vam iz korena promeniti život, pa je ne treba donositi na prečac čak ni kad ste povređeni. Pokušajte da hladne glave sagledate svoj dotadašnji život i shvatite kad i gde je došlo do kamena spoticanja i gomilanja problema. To vam možda neće pomoći da odluku lakše donesete, ali ćete iz toga mnogo naučiti o sebi i svom odnosu prema drugim ljudima da takvu grešku ne biste ponovili u budućnosti.
Nekad je moguće popraviti nastalu štetu u odnosu između dvoje ljudi, a nekad je rastanak zapravo najbolja i najzdravija opcija za obe strane, iako se to nama u tom trenutku ne čini tako.
- Ponekad se u životu nađete u situaciji kad treba da birate između lošeg ili goreg. U takvim trenucima treba da shvatite šta je najmanje loše po vas bez obzira na sve kritike i osude vaše okoline zbog takve odluke. U krajnjem slučaju vi ćete živeti sa posledicama sopstvene odluke, a ne oni. Život je kratak i ponekad čak i ako odlučite da izdržite i ne da pravite izbor vi zapravo pravite izbor s kojim ćete živeti – poručio je psiholog prof. Elison.
Svaka odluka koju donesemo, pa makar nam se i činila pogrešnom je dobra za nas jer na taj način stičemo dragoceno životno iskustvo.
Kako lakše donositi životne odluke
- fokusirajte se na ono što vam je zaista važno
- strah od pogrešne odluke je prirodna ljudska reakcija zato se suočite sa sopstvenim strahovima
- skoncentrišite se na sam proces donošenja odluke ne na posledice takve odluke
- dozvolite sebi da hladne glave razmislite od odluci i njenim posledicama po vaš život
- ograničite sebi vreme za donošenje odluke kako ne biste upali u beskrajno preispitivanje i neodlučnost
BONUS VIDEO:
Komentari (0)