U današnje vreme konstantnih promena i sve većih izazova i pritisaka na svim životnim poljima, sve je manje onih koji zastanu da zapitaju sebe kako su. Jurimo kroz ulice, kroz sate i kroz život, često bez osvrtanja na udarce i ogrebotine koje zaradimo usput. Padnemo, ustanemo, stresemo prašinu i krenemo dalje. Naš um i naša psiha ipak nisu rupa bez dna i postoji prag svakodnevnog stresa koji je njima podnošljiv. Ukoliko napregnemo sebe preko tih granica, dolazi do tačke pucanja i nastupa ono što se naziva emocionalnim sagorevanjem. Portal Srećna Republika vam predstavlja objašnjenje eksperta i savete kako da sačuvate svoje mentalno zdravlje.
Naime, doktorka Rada Modgil je osećaj koji upozorava na emocionalno sagorevanje opisala veoma plastično i to na ličnom primeru. Ona ovo stanje opisuje na sledeći način:
- Koliko puta ste imali osećaj predstojeće kataklizme kada primetite da se baterija vašeg telefona prazni, a znate da nemate punjač pri ruci? Ja sam jedan takav trenutak doživela u vozu i to me je navelo na razmišljanje o vlastitoj emocionalnoj bateriji i činjenici da bi baš njoj trebalo da posvetim pažnju. Počela sam da razmišljam o tome kako da napunim sopstvene baterije i sprečim emocionalno sagorevanje i preopterećenost?
Kako izbeći emocionalno sagorevanje?
Šta je zapravo emocionalno sagorevanje? Herbert Frojdenberger je po prvi upotrebio upotrebio termin “emotional burnout” u istraživačkom radu iz 1974. godine. Njegov lični i profesionalni život je bio prepun velikih izazova, kao što je bežanje od progona u Nemačkoj, započinjanje novog života u SAD-u, učenje novog jezika i spremanje ispita za fakultetsku diplomu u noćnim časovima, budući da je tokom dana radio u fabrici.
On je opisao emocionalno sagorevanje kao stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti uzrokovano profesionalnim životom. Pored toga, opisao je i mnogo različitih faza ovog osećanja, uključujući i prinudu da se uporno dokazujete.
U današnje vreme, emocionalno sagorevanje se karakteriše kao preterani i produženi stres koji izaziva nesposobnost da se uhvatimo u koštac sa životnim izazovima. Važno je naglasiti da izvori ovog stresa mogu da potiču iz više različitih oblasti naših života. To mogu biti finansije, naši međuljudski odnosi, selidba, gubitak posla ili predstojeći ispiti. Svaka veća životna promena ili važan događaj. Stoga se i vredi zapitati kako možemo da povedemo računa o našoj emocionalnoj bateriji i sprečimo emocionalno sagorevanje i preopterećenost svakodnevnim životom?
Možda vas zanima…
Saslušajte sami sebe sa saosećanjem
shutterstock.com
- Kada neko doživi fizički pad u životu, obično mu kažemo uspori malo i sasvim sigurno očekujemo da će trebati vremena da se oporavi. Isto važi i za emocionalne padove. Zato počnite da proveravate svoja osećanja na dnevnom nivou. Kako se osećate? Uznemireno? Umorno? Pod stresom? Kao da vas je život pregazio? - savetuje doktorka Modgil.
Veoma retko odvajamo vreme da zaista proverimo kako se osećamo. A kada to uradimo, često se zapetljamo u sopstvenim mislima i analiziranju stvari. Zaista je važno slušati ono što je američki filozof i psiholog Judžin Gendlin nazvao “felt senses”.
Ovaj termin opisuje suptilnu i nejasnu svesnost o unutrašnjim telesnim procesima kojima reagujemo na neku životnu situaciju, problem ili priču. Najbolji primer toga su leptirići u stomaku kada smo nervozni ili uzbuđeni. Veoma retko zastanemo da razmislimo o svojim osećajima, a još ređe se prilagođavamo tome kako se osećamo. Setite se poslednje situacije kada vas je neko koga dobro poznajete istinski saslušao i zapitajte se kako ste se tada osećali? Saslušajte sebe temeljno i sa saosećanjem. Odvojite vreme, barem 20 minuta, zastanite i oslušnite svoja osećanja bez ikakve osude.
Dopunite svoje emocionalne rezervoare
Da li ste tip osobe koja obično može da se nosi sa stresnim i izazovnim situacijama na poslu, ali vam to trenutno baš i ne ide od ruke? To bi moglo da znači da je jedan od vaših emocionalnih rezervoara ostao na rezervi. Zamislite da imate zasebne rezervoare za različite segmente života, jedan za posao, a drugi za porodični život. Ako samo jedan od njih ostane na rezervi, dok je drugi pun, to vam verovatno neće predstavljati nikakvu veću prepreku. Ali ako su oba ostala na rezervi i nemate odakle da crpite energiju, tada nastaju problemi. Kada je jedno područje našeg života na udaru, druge oblasti nam mogu poslužiti kao izvor snage.
Fokusirajte se na sferu života gde vam trenutno “cvetaju ruže” i iskoristite te kapacitete do maksimuma, jer će vam to pomoći da dopunite ostale emocionalne rezervoare.
Uključite navike i rutine u svoj svakodnevni život
To može biti bilo šta, odlazak na kafu sa prijateljima, slušanje nekog zanimljivog podkasta, gledanje omiljene serije ili filma, bilo šta u čemu uživate. Odvojite vreme za to, neka to postane vaš trenutni prioritet, kao da se radi o nečemu jako važnom. Istina je da ovakva sitna zadovoljstva i JESU jako važna za nas. Zdravi međuljudski odnosi su izuzetno važni za izgradnju otpornosti i jačanje sposobnosti za borbu protiv stresa i životnih kriza. Isto važi i za fizičku aktivnost, vežbanje i bavljenje stvarima u kojima uživate. Dakle, ove aktivnosti možete smatrati punjačima vašim emocionalnih baterija.
- Nemojte da budete kao ja, ne tražite punjač kada vam je baterija već u “crvenom” - upozorava doktorka Modgil.
Spavajte kao beba
Bebe se često uspavljuju uz uspavanku, a istraživanja su pokazala da nam slušanje opuštajuće muzike pre spavanja može zapravo obezbediti duži i kvalitetniji san. Muzika utiče na naš parasimpatički nervni sistem koji je zadužen za opuštanje.
Američka asocijacija za san i spavanje je otkrila da je kod odraslih koji spavaju manje od osam sati tokom noći zabeležen viši nivo stresa od onih koji spavaju dovoljno, piše portal bbc.co.uk. Kada nedovoljno ili loše spavamo, to utiče na naše raspoloženje, mentalni fokus, koncentraciju i našu sposobnost da se nosimo sa izazovima.
- Dakle, sada možda bolje razumete kako je taj trenutak tokom mog putovanja vozom doprineo mom mentalnom i emocionalnom blagostanju. I nadam se da ćete baš zato početi da obraćate više pažnje na vašu emocionalnu bateriju, o kojoj bi trebalo da vodite računa, kao što to već radite sa baterijom na vašem mobilnom telefonu - zaključuje doktorka Modgil.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)