Niko ne može da kaže da je roditeljstvo lako - stalno pokušavate da pronađete pravu meru između ljubavi i autoriteta. Iako sve rade sa najboljom mogućom namerom, roditelji ponekad, čak i nesveno, prave greške koje na duge staze mogu da imaju ogroman uticaj na vaspitavanje dece.
Kako navodi poznati američki psiholog Sten Tatkin, u najgorem scenariju, takve greške mogu da vode ka razvoju narcisoidnih osobina - emocionalne nezrelosti, nedostatka empatije i manipulativnog ponašanja.
Dr Tatkin upozorava na dva stila roditeljstva koja najčešće doprinose ovom problemu: popustljivost bez granica i autoritarnost bez empatije.
Nedoslednost i izostanak posledica
Jedna od najčešćih roditeljskih grešaka jeste izbegavanje postavljanja jasnih posledica. Kada dete ne nauči da određeni postupci donose odgovornost i posledice, razvija uverenje da može upravljati situacijama i ljudima, bez obzira na pravila. U ovakvom okruženju dete uči da granice ne postoje i da manipulacija daje rezultate.
Tatkin naglašava da deca vrlo brzo primete kada roditelj nije u stanju da se suprotstavi. U tim slučajevima deca gube poštovanje, jer shvataju da mogu kontrolisati ponašanje odraslih. Nedosledni roditelji, prema njegovim rečima, nesvesno šalju poruku da emocije deteta imaju veću težinu od pravila koja su sami postavili - i tu počinje korozija autoriteta.
shutterstock.com/PeopleImages.com - Yuri A
Rešenje je da roditelji nauče kako da dosledno, ali sa poštovanjem, uvedu posledice koje su primerene uzrastu. Takve posledice ne znače kaznu, već priliku za učenje. Detetu treba omogućiti da prepozna uzročno-posledičnu vezu između svojih postupaka i onoga što iz njih sledi.
Možda vas zanima…
Preterana strogoća
Drugi ekstrem koji može imati ozbiljne posledice po dete jeste preterano autoritarno roditeljstvo. To su situacije u kojima roditelji retko pokazuju razumevanje za emocije deteta, zahtevaju potpunu poslušnost i donose odluke bez uvažavanja detetovog glasa. Ovakav pristup često stvara emocionalni jaz, a dete uči da je iskazivanje emocija slabost.
Tatkin upozorava da deca odgajana u hladnom, krutom okruženju često razvijaju mehanizme samoodbrane koji kasnije izgledaju kao emocionalna zatvorenost, potreba za kontrolom ili odsustvo empatije – što su karakteristike narcisoidnog ponašanja.
shutterstock.com/Prostock-studio
Ravnoteža kao ključ: Vaspitavati sa čvrstinom, ali i razumevanjem
Odgajanje emocionalno zrele i stabilne dece ne znači izbegavati greške – već ih prepoznavati i učiti iz njih. Roditelji koji uče kako da balansiraju između empatije i autoriteta, postavljaju granice ali ne zaboravljaju osećanja, imaju najveće šanse da vaspitaju decu sa razvijenim osećajem odgovornosti, poštovanjem prema drugima i emocionalnom pismenošću.
Deca ne traže savršene roditelje – već dosledne, prisutne i emocionalno dostupne. A kada su granice jasne, a ljubav prisutna, dete ima prostor da razvije samopouzdanje bez potrebe da gradi lažnu sliku o sebi. Narcizam ne mora biti ishod - ako roditelji na vreme prepoznaju i isprave sopstvene obrasce ponašanja, prenosi Your Tango.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)