Na ulicama gradova, pa i kod nas svakodnevno se mogu videti brojni prosjaci. Stoje na ćoškovima sa ispruženom rukom, prose po autobusima, za milostinju mole bake, deke, muškarci, žene mahom Romi koji šalju decu u prosjačenje svesni da će se većina ljudi sažaliti na malu, musavu i bosu decu.
Većina ljudi samo prođe i okrene glavu od prosjaka na ulici ili u autobusu. Čitali su u medijima da mafija kontroliše prosjake i da novac koji zarade oni uzimaju... Šta to govori o nama? Niko ne razmišlja o tome kako okretanjem glave mame i tate na drugu stranu od prosjaka utiče na njihovu decu? Da li se mališani od malih nogu uče da ignorišu tuđu bol i patnju?
- Zaboravljamo da deca uče gledajući roditelje. Moja malena ćerka je bila zbunjena kad je prvi put videla prosjaka kaoji je podigao ruku u našem pravcu. Pokušala sam da joj objasnim, ali ne znam koliko me je razumela, ali sam pružila sitniš u ruku prosjaka kad je ona bila samnom. Zašto? Zato što želim da moje dete nauči šta je empatija i da postoje ljudi koji nisu imali sreće da se rode u lepim i toplim domovima - objasnila je Elen Galo koautor knjige "Deca sa srebrnom kašičicom".
Winfried Rothermel / DPA / Profimedia
Međutim, ona nije dala konkretan odgovor na pitanje koje muči mnoge - da li treba davati novac prosjacima? Kako je istakla Galo to je stvar sopstvene odluke, ali može se pomoći na više načina, nije u pitanju samo novac.
- Dajte prosjaku stari kaput, kupite mu hranu, ponudite mu topao čaj u hladnom danu. Sve to su gestovi koji pokazuju našoj deci da nismo emotivno otupeli bez obzira na živote koje živimo. Iz generacije u generaciju deca su sve manje empatična, sve manje pokazuju emocijeprema drugim ljudima, životinjama, sve više se zatvaraju u svoj svet što nije dobro. Naučite ih da se osvrnu oko sebe, da vide ljude sa margine i shvate da ne počinjemo životnu trku svi sa istog starta kako bi znali da cene ono što imaju - poručila je ona.
Komentari (0)