Razumevanje smrti i suočavanje sa njom može nam omogućiti da živimo ispunjeniji život, dok svesno biramo uverenja koja nas podržavaju i oslobađaju od straha. Smrt, tema koju mnogi u razvijenim društvima izbegavaju, ponovo je postala predmet razgovora, posebno posle pandemije KOVID-19, koja je promenila naš odnos prema mortalitetu.
Smrt se do nedavno doživljavala kao daleka i gotovo apstraktna tema u svakodnevnom životu. Ova percepcija je uglavnom rezultat modernog medicinskog napretka i produženog životnog veka, ali istorijski gledano, smrt je bila svakodnevna pojava. U 19. veku prosečan životni vek bio je samo 40 godina, a mnogi su umrli kod kuće, okruženi porodicom. Proces umiranja bio je transparentan i zajednički, a porodice su preuzele brigu o pokojnicima, uključujući pripremu tela i organizovanje sahrane.
Tom Merton / Caia Image / Profimedia
Sa razvojem savremenog sistema zdravstvene zaštite krajem 19. veka, sve više ljudi je počelo da umire u bolnicama, a pogrebne usluge su postale standard. Smrt se sve više udaljavala od zajednice i privatizovala, dok su rituali žalosti svedeni na minimum. Danas mnogi izbegavaju da govore o smrtnosti, a smrt se često smatra medicinskim neuspehom, a ne prirodnom tranzicijom.
Stručnjaci ističu da je neophodno vratiti razgovor o smrti u svakodnevni život. Prema članku objavljenom u The Guardianu, razumevanje i prihvatanje smrti može smanjiti strah od nje. Stručnjaci predlažu osam ključnih pitanja koja mogu pomoći u suočavanju sa ovim strahom, od istraživanja sopstvenih uverenja o smrti do razmišljanja o tome kako želite da provedete svoje poslednje trenutke. Povratak otvorenijim diskusijama o smrti može nam pomoći da živimo potpunije, svesnije živote, oslobođeni straha od neizbežnog.
GORODENKOFF PRODUCTIONS / Sciencephoto / Profimedia
Ukoliko se i dalje plašite smrti, savet je da pokušate da date odgovor na ovih osam pitanja.
Komentari (0)