Ogovaranje se često kvalifikuje kao vrlo štetna osobina. U savremenom društvu širenje tračeva o nekome može biti vrlo štetno ne samo po onoga ko se ogovara već i po osobu koja tračari.
Međutim, uprkos svemu ogovaranje koje je staro koliko i čovečanstvo i dalje opstaje. Kako tvrde stručnjaci, tračarenje zapravo ima i svojih pozitivnih strana i nije toliko štetno kao što se misli.
shutterstock.com
Rezultati studije
Studija iz 2019. objavljena u časopisu Društvena psihologija i nauka o ličnosti (eng. Social Psychological and Personality Science) otkrila je da prosečna osoba provede tračareći oko 52 minuta dnevno. Međutim, većina ljudi ne otkriva kolegama što je određena osoba učinila već najčešće dele informacije o prijateljima i bliskim osobama.
Prema autorima ove studije definicija ogovaranja je razgovor o osobi koja nije prisutna. Ne radi se nužno o širenju zlonamernih glasina već o deljenju informacija. Iako se to nama ne čini, tračarenje je i kad kažete da se narednog vikenda udaje vaša sestričina, da najbolja prijateljica ima novi posao ili da vaša ćerka uskoro nastupa na školskoj priredbi.
Prema rezultatima ove studije najviše vremena, od već pomenutih 52 minuta dnevnog tračarenja, su deljenje bezopasnih detalja iz svakodnevnog života o drugim osobama.
Foto: Shutterstock
Način preživljavanja
Postavlja se pitanje zašto trošimo gotovo sat vremena razgovarajući o nebitnim detaljima iz života drugih ljudi?
Možda vas zanima…
- Ogovaranje je temeljni ljudski instinkt jer su naši životi duboko ukorenjeni u grupama. Ne samo da živimo u okruženi drugim ljudima već i na neki način i zavisimo od njih, potrebni su nam da bismo preživeli - objasnio je dr Mark Liri profesor psihologije i neurologije na Univerzitetu Sveučilištu u Severnoj Karolini.
Kad malo bolje razmislimo, mi zaista zavisimo od ljudi u našoj okolini, od porodice gde u detinjstvu dobijamo ljubav, hranu i krov nad glavom. Za zdrav život potrebni su nam i prijatelji, a zavisimo i od poslodavca i firme u kojoj zarađujemo platu.
Dakle, ako vam majka kaže da je vaš otac izgubio posao to znači da kao porodica morate pronaći drugi način da zaradite novac. Ako vam kolege kažu da se u firmi spremaju otkazi to je signal da potražite drugo radno mesto. Ogovaranje je zapravo način na koji preživljavamo.
Na ovaj način funkcionišemo od nastanka civilizacije. Naši preci oslanjali su se na druge članove svog plemena zbog hrane, skloništa i zaštite. Ako bi se lovac u plemenu razboleo drugi članovi bi mogli da umru od gladi ako im niko nije rekao da je lovac bolestan i da nije sposoban da obezbedi hranu za pleme.
Ukoliko bi se trač o njegovoj bolesti proširio to znači da ostali članovi zajednice moraju da pronađu drugi način da dođu do hrane. Po istom principu funkcionišemo i danas.
shutterstock.com
Što učimo ogovaranjem?
Ogovaranje nam ne daje informacije samo o osobi koja je tema razgovora, već i o osobi koja širi tračeve.
- Možemo naučiti puno o stavovima, uverenjima i načinima ophođenja s drugima gledajući koga i o čemu neko tračari – objasnio je dr Liri.
Ogovaranje može ojačati društvene veze jer je to zapravo timski rad i može poslužiti kao način da se identifikuju i izopšte iz društva nepouzdani članovi grupe. Međutim, izopštena osoba nije žrtva već često zapravo uči iz iskustva i poboljšava svoje ponašanje, jer sama pomisao da bi mogli biti isključeni iz neke grupe tera ljude da budu tolerantniji i spremniji na saradnju.
Naravno, druga strana tračerske medalje je ona ružna jer može imati negativne posledice po osobu o kojoj se šire glasine.
- Tračarenje loše utiče ne samo na osobu o kojoj se tračari, već i na onoga ko te tračeve širi jer će vrlo brzo u društvu biti prepoznat kao osoba od nepoverenja i neko ko ne zna da čuva tajne. Ogovaranje kolega a posebno šefova može biti pogubno po osobu koja tračari posebno kad te glasine dođu do nadređenog koji svesno ili ne menja svoje ponašanje prema osobi koja širi tračeve pa se upravo takvi prvi nađu na spisku za otpuštanje – zaključio je dr Liri.
Komentari (0)