Prirodni lekovi

SAČUVAJTE SE OD PREHLADA POMOĆU SUPERHRANE: Ove namirnice morate uvrstiti u svakodnevne obroke!

Sada je pravo vreme da svoj organizam osnažimo pojačanom dozom zdravih namirnica kako biste što lakše prošli kroz sezonu gripa i prehlada.

12.01.2023 10:01

SAČUVAJTE SE OD PREHLADA POMOĆU SUPERHRANE: Ove namirnice morate uvrstiti u svakodnevne obroke!
shutterstock.com

Prvih meseci godine češće se dešava da obolimo od prehlada i gripa. Nezavisno od pojave koronavirusa, koji je i dalje prisutan svuda u svetu, organizam je potrebno dodatno osnažiti. Pre svega, bitno je birati namirnice bogate vlaknima, proteinima i kalcijumom.

Foto: Shutterstock

Hrana bogata proteinima, kalcijumom i biljnim vlaknima od ključne je važnosti za imunitet

Na osnovu telesne težine odrasle osobe moguće je odrediti kolike su dnevne potrebe za unosom proteina i kalorija neophodnih za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. Prema zvaničnim podacima, 0,9 grama proteina po kilogramu telesne mase je najlakša računica pomoću koje dobijate neophodnu dnevnu dozu proteina. Tako će čoveku od 70 kg bili potrebna količina od 63 grama proteina dnevno. Potrebno je da 10 do 20 odsto dnevno unetih kalorija potiču od proteina.

Belo meso, riba, mahunarke i jaja ubrajaju se u namirnice najbogatije proteinima, pa se savetuje da budu deo svakodnevnog obroka. Ipak, koliko su proteini korisni i poželjni, oni mogu biti i štetni ako se unose prekomerno. Konzumiranje velike količine proteina, premašujući koncentraciju od 2 do 3 grama po kilogramu telesne mase dnevno dovodi do neželejnih dejstava poput ugrožavanja bubrežnih i jetrinih funkcija.

Biljna vlakna u ishrani su izuzetno korisna i važna. Ona su nutrijenti za koje mnogi nutricionisti preporučuju da ih treba uključiti u svaki obrok i svakodnevnu ishranu. Za razliku od drugih ugljenih hidrata, biljna vlakna želudac ne “razbija” u molekule šećera, te njih ne uspeva da svari. Kada biljna vlakna stignu do creva nesvarena, ona postaju hrana probioticima (dobrim bakterijama) i tako povoljno deluju na varenje, zdravlje crevne flore, pa posredno i na zdravlje čitavog organizma. 

Biljna vlakna se mogu pronaći u velikom broju voća i povrća. Kada je reč o voću, to je, pre svega, koštunjavo voće: badem, kikiriki, orasi, lešnici. Ipak, i voćke kao što su kruške, banane i jabuke, takođe, imaju visok sadržaj vlakana. 

Najbolje izvore vlakana predstavljaju integralne žitarice i njihovi proizvodi (hleb i pecivo), a posebno pšenične sušene mekinje. Od ovsenih pahuljica, preko bundevinih, pa sve do čia semenki - sve namirnice iz te  grupe imaju visok sadržaj biljnih vlakana.

Pixabay.com

Mediteranski tip ishrane bogat je proteinima

Kalcijum je važan mineral koji je potreban našem telu za mnoge važne funkcije. Prvo, kalcijum predstavlja gradivni sastojak naših zuba i kostiju. Kostima u ljudskom organizmu kalcijum pruža potrebnu gustinu i jačinu. O svojim kostima možete razmišljati kao o rezervoaru kalcijuma u vašem telu. 

Pixabay.com

Riba bi trebalo da se jede svaki drugi dan

Naše telo prirodno ne može da proizvodi kalcijum, tako da se morate osloniti na svoju ishranu da bi se obezbedila dnevna doza kalcijuma koja vam je potrebna. Hrana bogata kalcijumom, to jest namirnice koje su njime bogate su: mlečni proizvodi poput mleka, sira i jogurta, tamnozeleno povrće (kelj, spanać i brokoli) itd. Spanać je naročito bogat kalcijumom zbog prisustva oksalatne kiseline koja vezuje kalcijum. Takođe, tu računamo i orašaste plodove – kikiriki, orasi, seme suncokreta, pasulj, žitarice, sardine, proizvode od soje...
 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)