Kardiovaskularne bolesti već decenijama drže neslavno prvo mesto kada je reč o uzrocima smrti u Srbiji. Statistika je neumoljiva i prema zvaničnim podacima svake godine u našoj zemlji umre više od 50.000 ljudi od posledica srčanih oboljenja.
Kada se pomenu kardiovaskularna oboljenja ljudi prvo pomisle na infarkt, moždani udar ili srčana slabost. Međutim, postoji jedno stanje koje je daleko manje poznato, a jednako, ako ne i opasnije. U pitanju je aortna aneurizma. Podmukla je, nema simptome zbog čega je lekari nazivaju "tihim ubicom".
Šta je zapravo aneurizma?
Aorta je najveći krvni sud u našem telu, svojevrsni "autoput" vena i arterija kroz koje prolazi krv bogata kiseonikom iz srca do svih organa i tkiva. Kada se na njoj pojavi ispupčenje ili proširenje zida, ovo stanje se naziva aneurizma.
Shutterstock/TetianaKtv
Stručnjaci razlikuju dve osnovne vrste:
- Torakalne aneurizme, koje se javljaju u grudnom delu aorte
- Abdominalne aneurizme, koje zahvataju deo aorte u stomaku
Najčešći oblik je infrarenalna aneurizma, koja se javlja ispod bubrega u trbušnoj aorti. Veličina aneurizme igra ključnu ulogu. U grudima je ona alarmantna kada prečnik pređe 4,5 cm, dok je u stomaku prag 3 cm.
Lekari nemaju jasan odgovor o uzrocima aneurizma, ali su poznati brojni faktori rizika:
Možda vas zanima…
- Starost i pol - muškarci, posebno stariji, imaju značajno veću verovatnoću da obole
- Genetika odnosno nasledni faktor može biti presudan
- Bikuspidalni aortni zalistak odnosno srčana mana koja se javlja kod oko 1 odsto ljudi povećava rizik od torakalne aneurizme
- Visok krvni pritisak i pušenje su dva najveća neprijatelja kada govorimo o abdominalnim aneurizmama
Dobra vest je da na mnoge od ovih faktora možemo da utičemo. Stručnjaci savetuju prestanak pušenja, kontrolu krvnog pritiska, redovnu fizičku aktivnost (ali bez teškog dizanja tereta) i ishranu koja čuva srce i krvne sudove.
Najveći problem sa aortnim aneurizmama jeste što većina pacijenata nema nikakve simptome. One se najčešće otkriju slučajno, prilikom snimanja iz nekog drugog razloga, recimo zbog upornog kašlja ili srčanog šuma.
Dragocena svaka sekunda
Kada se simptomi ipak pojave, to obično znači da je stanje ozbiljno i može da je aorta pred pucanjem. Tada može da se javlja bol u grudima, oštar bol koji probada leđa ili iznenadan jak bol u stomaku mogu biti znak da se aorta priprema za pucanje. U tom slučaju, svaka sekunda je dragocena i treba hitno otići kod lekara.
shutterstock.com/Gorodenkoff
Zahvaljujući savremenoj dijagnostici, aneurizme se sve češće otkrivaju na vreme. CT skeneri, ehokardiogrami i genetsko testiranje omogućavaju lekarima da naprave detaljnu mapu rizika i pravovremeno započnu lečenje.
Ne znači svaka aneurizma hitnu operaciju, zato što su veličina i lokacija presudni faktori. Postoje dve glavne metode lečenja:
- Otvorena hirurgija odnosno klasičan pristup, gde hirurg direktno interveniše na aorti. Najčešće se koristi kada je aneurizma blizu srca i kada treba sačuvati aortni zalistak
- Stent graft je savremeni, minimalno invazivni zahvat. Lekari pristupaju kroz arteriju u preponama i ubacuju mali „tunel“ (graft) koji ojačava aortu iznutra. Oporavak je brži, a pacijenti često izlaze iz bolnice već nakon tri do četiri dana, piše Njujork post (NewYork post).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)