Kris Previt iz Ohaja doživeo je infarkt sa svega 48 godina, što je deset godina ranije od prosečne dobi za srčani udar kod muškaraca. Iako se često ističe da je starost najveći faktor rizika za to, njegov slučaj pokazuje da to nije uvek tako. Pored starosti, ishrana, porodična istorija, telesna težina i fizička aktivnost takođe igraju ulogu u razvoju srčanih oboljenja.
Kris, koji je oduvek vodio računa o svom zdravlju, redovno je vežbao i pazio na ishranu, kasnije je saznao da ima porodičnu istoriju srčanih bolesti. Umor je kako kaže bio jedan od glavnih simptoma koje je zapazio pre srčanog udara, ali koji nije prepoznao kao potencijalni znak zdravstvenog problema. Osim umora, primetio je i blago požutele oči, kao i bolove u gornjem delu tela tokom prethodne bolesti, koji su se ponovili tokom napada.
Ignorisao je simptome
On nije odmah sam reagovao na to niti je zatražio pomoć u hitnoj nakon pojave simptoma, već je to bila slučajnost koja mu je spasila život. Naime, nakon što je osetio bol u teretani, savetovano mu je da pozove suprugu, koja ga je prevozila do hitne pomoći
- Zvao sanm je i ne sećam se ničega posle toga. Pokušala je da me odveze u bolnicu da se pregledam, ali je promašila izlaz i slučajno je završila ispred Klinike koja mi je spasila život. Prešla je bukvalno tri crvena semafora da stigne do tamo jer sam se srušio, bio siv i hladan na doodir - objašnjava on.
On ističe da je nakon srčanog udara prošao kroz pravi vrtlog perioda oporavka i učenja o zdravlju srca. Iako je vodio zdrav način života, shvatio je da to nije bilo dovoljno da potpuno spreči srčani udar. Sada, on ističe važnost redovnih lekarskih pregleda i uzimanja simptoma ozbiljno, posebno kod osoba koje imaju porodičnu istoriju srčanih oboljenja.
- Stavite svoje zdravlje na prvo mesto i obratite pažnju na neobične simptome čak i ako ste u dobroj formi - ističe on, piše Parade.
Ovaj muškarac se sada oseća blagoslovenim što je preživeo srčani udar i što može da nastavi sa svojim uobičajenim aktivnostima. Povratak redovnom vežbanju i vođenje zdravog načina života i dalje su deo njegovog svakodnevnog ritma, ali sada sa dodatnim naglaskom na redovne lekarske preglede i preventivne mere.
Njegova priča naglašava važnost svesti o zdravlju srca, čak i kod osoba koje vode zdrav način života. Porodična istorija srčanih oboljenja može biti ključni faktor rizika, te je važno da ljudi budu svesni svojih genetskih predispozicija i da preduzmu odgovarajuće korake u prevenciji srčanih problema. Ova priča služi kao podsetnik da je zdravlje naš najvredniji resurs i da treba da mu posvetimo pažnju kako bismo bili tu za svoje najbliže i u budućnosti.
Možda vas zanima…
BONUS VIDEO:
Komentari (0)