Letnje vrućine mogu da budu opasne po život, a lekari upozoravaju da čak i zdravi ljudi mogu pretrpeti ozbiljne posledice zbog visokih temperatura. Prema zvaničnim podacima, prošle godine je više od 47.000 ljudi u Evropi preminulo zbog posledica ekstremne vrućine, što je druga najviša smrtnost od početka merenja 2015. godine.
Dok temperature i UV indeks dostižu rekordne vrednosti, lekari apeluju na javnost da se ponaša odgovorno. Stručnjaci su za HafPost i druge medije izdvojili najčešće greške koje ljudi prave kada je napolju vrelo i koje ni oni sami nikada ne bi činili u takvim uslovima.
Ne oslanjajte se samo na brojku temperature
Doktor Martin Heker, specijalista urgentne medicine iz zdravstvenog sistema Univerziteta u Luizvilu, naglašava da broj na termometru ne pokazuje punu sliku.
- Obratite pažnju na UV indeks i indeks toplote, koji uključuje vlagu i druge faktore. Prava temperatura može delovati podnošljivo, ali kombinacija sa vlagom može biti vrlo opasna - ističe on.
Ne čekajte da ožednite
- Ako ste već osetili žeđ, to je znak da ste dehidrirali - kaže doktor Džon Šuman, glavni medicinski direktor mreže klinika "Oak Street Health".
shutterstock.com
Zato bi voda uvek trebalo da vam bude pri ruci. Kada se znojite, telo ne gubi samo vodu, već i elektrolite poput natrijuma i kalijuma. Doktor Heker savetuje da u vodu dodate malo morske soli i meda ili elektrolite iz hrane, kako biste nadoknadili izgubljene minerale.
Možda vas zanima…
Izbegavajte alkohol na visokim temperaturama
Letnje osveženje u vidu piva ili koktela može zvučati primamljivo, ali alkohol dodatno dehidrira telo.
- Umereno konzumiranje je važno, ali ako možete da ga izbegnete dok traje vrućina – to je najbolji izbor. Pijte nešto što će vas zaista hidrirati - kaže doktor Šuman.
Ne boravite napolju u najtoplijem delu dana
Od podneva do 16 časova temperatura dostiže vrhunac. Ukoliko možete, obaveze obavljajte rano ujutru ili kasnije uveče. Čak i kratak boravak napolju tokom "paklenih sati" može biti rizičan, naročito za decu i starije.
Ne ostajte dugo na direktnom suncu bez pauze
Ako ste prinuđeni da radite ili se zadržavate napolju, redovno pravite pauze u hladu ili klimatizovanom prostoru.
shutterstock.com
Na taj način se sprečavaju toplotna iscrpljenost i ozbiljnije posledice poput toplotnog udara. Doktor Šuman savetuje da se redovno sklanjate sa sunca kad god je to moguće.
Ne zaboravite na insekte
Leti nisu opasni samo sunčevi zraci - komarci i krpelji takođe mogu predstavljati ozbiljnu pretnju. Ako idete na planinarenje ili boravite blizu vode, povećan je rizik od uboda. Doktor Šuman upozorava na bolesti koje prenose, poput virusnog meningoencefalitisa i savetuje korišćenje permetrina na odeći, kao i sprejeva protiv komaraca.
Ne preskačite kremu za sunčanje
Dermatolog doktor Kevin Bojd iz zdravstvenog sistema klinike Mejo podseća da je zaštita kože ključna, posebno tokom letnjih dana.
shutterstock.com
Koristite kreme sa oznakom "široki spektar" koje štite od UVB i UVA zraka i sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30 - savetuje on, dodajući da nosite i šešir kao dodatnu meru zaštite od sunca.
Ne zaboravite da neki lekovi reaguju na suncu
Farmaceut Majkl Šu upozorava da brojni uobičajeni lekovi – uključujući antidepresive, antihistaminike, lekove za pritisak, pa čak i ibuprofen, mogu uticati na to koliko se telo znoji ili kako reaguje na toplotu.
- Neki antibiotici povećavaju osetljivost kože na sunce, što može izazvati opekotine ili osip. Isto važi i za diuretike, hormone i neke antiinflamatorne lekove - objašnjava Šu.
Šu savetuje da proverite na internetu ili se konsultujete s farmaceutom kako biste saznali da li vaši lekovi povećavaju rizik od pregrejavanja ili opekotina.
Komentari (0)