Plivanje je omiljeni letnji sport koji ima izuzetno blagotvoran uticaj na naše telo od glave do pete. Voda je čak 800 puta gušća od vazduha, što znači da naša tela u njoj funkcionišu pod sasvim drugačijim uslovima. Upravo zato, plivanje se smatra jednom od najkompletnijih aktivnosti koje možete sebi priuštiti ovog leta. Evo šta se dešava u našem telu kad plivamo.
Koža
Već posle sedam do 14 dana redovnog plivanja, mnogi primećuju da im je koža zategnutija, glađa i svežija. Taj efekat potiče od širenja krvnih sudova i pojačane cirkulacije, jer telo tokom kretanja u vodi proizvodi toplotu koja se prenosi na kožu. Kada se potom ohladimo, koža ostaje blistavija i zdravija.
Ako plivate u moru, efekti su još bolji. Morska so ima moć da reguliše lučenje sebuma i smanjuje neprijatne promene poput akni, čineći kožu čistijom i uravnoteženijom. Ovaj prirodni piling iz morske vode u kombinaciji s pokretima tela gotovo je besplatan tretman lepote koji ne nudi nijedan kozmetički salon.
Mišići
Jedan od najvećih razloga zašto plivanje ostavlja tako dobar trag na našoj liniji leži u činjenici da se tada aktiviraju praktično svi mišići. Budući da je otpor vode mnogo jači nego otpor vazduha, mišići rade intenzivnije, jačaju, a organizam troši više kalorija i masnih naslaga.
Shutterstock/Valentyn Irin
Možda ćete nakon prvog kupanja osetiti upalu mišića, što je sasvim normalno. Tada je važno ostaviti telu vremena da se oporavi od 24 do 48 sati. Pre nego što ponovo uskočite u vodu, korisno je da uradite par laganih vežbi istezanja na suvom, kako biste umanjili bolove i izbegli povrede.
Pluća
Mnogi lekari preporučuju plivanje osobama koje imaju problema sa disanjem, poput astme, i to s razlogom. Disanje u vodi menja ritam i tera pluća da se prilagode, odnosno da unose više kiseonika.
Možda vas zanima…
Redovnim plivanjem kapacitet pluća raste. Prosečna žena od 35 godina koja ne puši i ne trenira može da unese 31 do 34 ml/kg/min kiseonika, dok kod onih koje redovno plivaju ta vrednost raste do 44 ml/kg/min. Kod profesionalnih sportista, ovaj kapacitet je još impresivniji, što jasno govori koliko je plivanje delotvorno za naš respiratorni sistem.
Srce
Plivanje je pravi blagoslov i za srce. Već nakon dva minuta plivanja, telo prelazi na aerobno disanje i ubrzava rad srca kako bi obogatilo krv kiseonikom i transportovalo ga do aktivnih mišića. To znači da srce jača, cirkulacija se poboljšava, a organizam postaje otporniji.
Ako želite da pratite napredak, danas vam u tome mogu pomoći pametni satovi otporni na vodu, koji mere puls tokom aktivnosti i pomažu da održite idealan intenzitet treninga.
Mozak
Uz sve fizičke koristi, plivanje je i pravi melem za mozak. Dok plivamo, udišemo više kiseonika, a sveža krv dolazi i do moždanih ćelija, poboljšavajući budnost, koncentraciju i opšte raspoloženje.
shutterstock.com/Iakov Kalinin
Uz to, plivanje podstiče lučenje endorfina, hormona sreće, pa ćete se nakon kupanja osećati zadovoljno i poletno. Istraživanja, poput onog dr Čaka Hilmana sa Univerziteta u Ilinoisu, potvrđuju da se kod ljudi koji se kreću aktiviraju delovi mozga koji inače miruju u stanju mirovanja zato ne čudi što se nakon plivanja osećamo mentalno osveženo.
Plivanje je aktivnost koju ljudi praktikuju od antičkih vremena. Stari Egipćani su uživali u plaivanju, dok su stari Rimljani imali posebne bazene za obuku plivača i vojnih legionara. Plivanje je vekovima simbol zdravlja, snage i životne radosti.
Komentari (0)