Tumori na mozgu predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem sa kojim se suočava sve veći broj ljudi širom sveta. Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da uzroci nastanka ovih tumora još nisu u potpunosti razjašnjeni. Ova neizvesnost dodatno otežava proces prevencije s obzirom na to da ne postoji konkretna preventivna mera koja bi mogla da se preporuči kako bi se smanjio rizik od razvoja tumora na mozgu.
Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, istakla je da je jedan od ključnih problema vezanih za tumore na mozgu činjenica da ljudi često zanemaruju prve simptome. Ovo zanemarivanje može biti posledica nedovoljne informisanosti o potencijalno ozbiljnim posledicama, te se simptomi često ignorišu ili pripisuju drugim uzrocima, što može dovesti do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i lečenju.
Ona je istakla da simptome kod obolelog mogu da primete samo najbliži članovi porodice.
- Neko ko ne zna pacijenta, verovatno ne može ni da primeti simptome - kaže prof. dr Grujičić. ST/Nemanja Pančić
Prema njenim rečima, promene u ponašanju kod pacijenata sa tumorom mozga su često suptilne i zahtevaju pažljivo posmatranje od strane članova porodice. Upravo su oni ti koji igraju ključnu ulogu u otkrivanju i praćenju ovakvih promena.
Kako bi naglasila važnost porodične podrške, prof. Grujičić ističe da je posvećenost porodice pacijentu povezana sa dužim životnim vekom obolelog.
- Članovi porodice mogu da primete neslane šale koje nikada pre nisu bile karakteristične za tog čoveka. Ako je bio povučen, sad odjednom postaje ekspresivan. Ako je bio ekspresivan, sada se povlači u sebe. Najbliži članovi porodice to tumače uglavnom zbog nečega što se desilo - da li je neko umro, da li je neko izgubio posao, promenio ga, da li je promenio školu, da li se posvađao sa devojkom ili momkom. Dakle, tumače ih na svoj način. Ranije su dijagnostičke metode bile jako agresivne. Ili je trebalo ubrizgavati vazduh u moždane komore, što je bilo jako bolno, ili je trebalo raditi arteriografiju, ali nije bilo skenera i magneta. Danas ne možete ići na lečenje, a da nemate skener - podsetila je prof. Grujičić.
Ona je podelila i situaciju iz života svog prijatelja koji je, nažalost, izgubio bitku sa tumorom mozga.
- Imala sam dobrog druga koji je primetio da ne može da se seti imena poznanika i da ima smetnje u govoru. Govorila sam da ne preteruje, da ni ja nekad ne mogu da se setim, a on je rekao: "Dano, sa mnom se nešto dešava". Mi uradimo skener, mislila sam da će da ga skinu sa dnevnog reda, a ispostavilo se da u levom slepoočnom režnju zaista ima tumor. Bio je operisan, dobio terapiju i posle četiri godine je preminuo. Sam je primetio, ali je pitanje koliko ljudi to može. Imate ljude koji se i neadekvatno ponašaju. Žene jesu savesnije, ali su posvećenije drugima, više nego muškarci. Oni se pre žale da nešto nije u redu, a ženama su najvažnija deca, pa muževi, roditelji, braća i sestre, pa tek onda misle na sebe - kaže prof. Grujičić.
shutterstock.com
U intervjuu, neurolog dr. Jovana Petrović istakla je značaj prvog epileptičnog napada u odraslom dobu kao apsolutne indikacije za obavljanje skenera. Prema njenim rečima, ova pojava zahteva hitnu dijagnostiku kako bi se utvrdilo da li postoji strukturalni problem u mozgu koji je uzrok napada.
- Dobroćudni tumori, oni koji sporo rastu, mogu da budu jako veliki. Mozak ima mogućnost da u ograničenoj zapremini, kao što je lobanja, primi ekstra zapreminu tako što stiska. Što sporije dolazi do formiranja te ekstra zapremine, to je mozak u stanju više da toleriše, do određene granice. Kada se pređe ta granica, pogoršanje ide rapidno. Neretko se dešava da pacijent dođe u komi zbog tumora koji je rastao 20 godina, zašto? Promene u ponašanju jesu postojale, ali ih niko nije primetio sve dok nije došlo do poremećaja stanja svesti - objasnila je dr Grujičić.
Ona ističe da su se tumori mnogo promenili u odnosu na period od pre nekoliko godina.
- Sa tumorima mozga radim 40 godina. Oni su se definitivno promenili. Sada je to svaki drugi pacijent maltene, nešto se tu desilo. Lečeći pacijente, imate utisak da se borite sa živim stvorom, kao da je neuništiv. Za ono što sada viđamo, ja koristim izraz "tumor odavde do večnosti". To je neverovatno - rekla je prof. Grujičić.
Takođe, ona je pre nekoliko godina govorila o novim metodama lečenja tumora na mozgu.
- Moram da kažem da smo od Nove godine najveći broj gliomblastoma, tj. najmalignijeg tumora na mozgu operisali, imamo i benignih, nažalost, oni nam dolaze kada su ogromni, da ne kažem u terminalnoj fazi, kada moramo da radimo jednu dve ili tri hirurške intervencije - navela je.
Simptomi bolesti mogu da budu i opšti – glavobolja, mučnina i povraćanje, poremećaji govora, vida, sluha, pamćenja...
- Jako je važno ako pacijent ima motorne ispade, slabost ruke ili noge, odmah se traži skener, i obavezno skener sa kontrastom - naglašava Danica Grujičić
Komentari (0)