Jesen i zimu je faktički nemoguće zamisliti bez kiselog kupusa. Podrazumeva se da ste na vreme spremili bure sa tim zdravim povrćem i to treba da bude dovoljno do proleća. Ali, i kiseli kupus može da se pokvari i ukoliko na njemu primetite skramu zelene ili crne boje, morate odmah da ga bacite.
Da biste dobili kiseli kupus koji će ostati ispravan i jestiv do kraja sezone, potrebni su vam kupus (birajte domaće i malo pljosnatije glavice), so i voda. Međutim, kako biste bili sigurni da se neće pokvariti, morate da znate kako da ga pripremite, ali i kako da ga sačuvate od propadanja.
Svi sastojci se postavljaju u bure koje mora biti izuzetno čisto, drveno, ukoliko je moguće, a dolazi u obzir i plastika. Čuvajte ga na temperaturi od 10 stepeni i mora biti dobro zatvoreno kako unutra ne bi ulazila prljavština ili insekti.
Iako se retko dešava da se kupus pokvari, postoji nekoliko znakova upozorenja.
Ukoliko na površini vode primetite skramu, zelene ili crne boje, ovakav kupus više nije za konzumaciju. To je siguran znak da ste napravili pogrešan korak u procesu pripreme.
Nepisano pravilo je da, ako se odabere dobar kupus i koncentracija soli bude pravilno odrađena, nema straha od kvarenja. Bure sa kupusom treba da stoji na temperaturi oko 10 stepeni, nikako više, kako veće temperature ne bi uticale na kvarenje. Pokvaren kupus se prepoznaje po mirisu i ukusu. Postoji i skrama na vrhu bureta. Ukoliko je crne ili zelene boje i jako debela, dolazi do razvoja gljivica.
Međutim, ako glavica, kada se izvadi, nema čudan miris i ukus, onda je kupus dobar.
Kiseli kupus je najbolje čuvati u drvenom buretu. Ukoliko takve buradi nema, drugo rešenje je da ono bude od plastike. Bitno je da zagađen vazduh i prašina ne ulaze unutra. Ne mora biti 100 odsto i vakuum zatvaranje, međutim, nije dobro da unutra uđe bilo kakva prljavština spolja.
Komentari (0)