Multipla skleroza (MS) je autoimona bolest od koje u Srbiji boluje više od 9.000 pacijenata. Javlja se u periodu od 20 do 40 godine i duplo češće pogađa žene nego muškarce. Kako je za Srećnu republiku objasnila neurolog i direktor UKC Srbija prof. dr Jelena Drulović, mnogi ljudi ne znaju da MS počinje sa problemima sa vidom.
- Smanjenje oštrine vida, zamaglejnje koje je često praćeno bolivima pri pokretu oka jedan od prvih simptoma bolesti. Ali, mogu da se jave i bilo koje druge neurološke manifestacije - rekla je ona.
Najčešći simptomi
Osim problema sa vidiom najčešći simptomi MS su:
- trnjenje ili izmenjen osećaj u bilo kom delu tela ili lica
- slabost ruke ili noge
- nespretnost
- podrhtavanje ruku
- nestavilan hod
- vrtoglavica
Srećna republika
Prema rečima prof. dr Drulović ključno je da se bolest dijagnostikuje na vreme kako bi se što pre započelo sa lečenjem.
- Proces od pojave prvih simptoma do postavljanja dijagnoze danas kod nas traje oko mesec dana. Naravno, ne u svim situacijama, ali u većini slučajeva da. Za lečenje pacijenata danas koristimo najsavremeniju terapiju, pa po tome smo rame uz rame sa zapadno-evropskim zemljama kao što su Švajcarska, Nemačka, Švedska, ali i Amerika i Kanada, na šta smo mi zdrastveni radnici posebno ponosni. Što je još važnije naši pacijenti sa MS zahvaljujući terapiji nastavljaju da vode normalan život u profesionalnom i porodičnom smislu - istakla je prof. dr Drulović.
Prema rečima uvažene doktorke ova bolest može biti potpuno različita od pacijenta do pacijeta, ima lakših i težih formi kad, na žalost, nekad ni najsavremeniji lekovi ne pomažu. Prevencija za ovu tešku bolest, koja može da dovede do trajnog invaliditeta, ne postoji.
Možda vas zanima…
Ali, uočenu su određeni rizici koje treba izbegavati posebno ukoliko u porodici već postoje osobe koje pate od multipla skleroze.
- Manjak sunca i vitamina D u detinjstvu, gojaznost i pušenje u tinejdžerskom dobu su neki od elemenata koji mogu da utiču na eventualnu pojavu bolesti, posebno ukoliko neko u porodici već pati od MS. Bolest nije nasledna, ali je primećeno da se češće javlja u familijama gde već ima pacijenata sa MS - dodala je ona.
Srećna republika
Tanja Kostadinović, arhitekta i ilustrator i sama boluje od MS, a sve je počelo kad su joj se pojavili problemi sa vidom.
- U prvom trenutku mi nije palo na pamet da bi to mogla da bude multipla skleroza, ali posle detaljnih analiza utvrđeno je da bolujem od ove bolesti. Važno je podići svest o MS, ali i načinu kako se s njom živi. Bolest nosi sa sobom određenu stigmu, ljudi se strašno plaše kad im se postavi dijagnoza. Ja sam na lekovima i vodim potpuno noramalan život. Kad je strah od neizvesne budućnosti u pitanju nekad ga imam, nekad ne - iskrena je bila Tanja.
Život sa MS
Proces prihvatanja života sa multiplom sklerozom, od koje u Srbiji boluje više od 9.000 osoba, je specifičan u odnosu na ostale neurološke bolesti. Klinički tok kod većine formi multiple skleroze odlikuje se smenom pogoršanja bolesti, koje nije predvidivo i perioda poboljšanja stanja. Upravo ta činjenica nepredvidivosti toka bolesti čini da kada dođe do pojave novog pogoršanja, u psihološkom smislu se pacijent ponovo vrati u vreme kada mu je saopštena dijagnoza.
Reč je hroničnoj autoimunoj bolesti, koja se dva puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Smatra se najvećim imitatorom u neurologiji i predstavlja vrlo ozbiljno oboljenje promenljivog toka.
Simptomi se kreću od blage ukočenosti i otežanog hodanja, preko utrnulosti i peckanja, slepila, poremećaja mokrenja, defekacije (pražnjenja creva), bolnih mišićnih grčeva, problema sa koordinacijom i ravnotežom, govorom ili gutanjem, poremećaja seksualnih funkcija, pa sve do potpune oduzetosti, paralize, i trajne onesposobljenosti kod obolelih.
Psihološko savetovalište za pacijente i njjihove porodice
Zbog svega toga, Društvo MS Srbije je još pre 20 godina pokrenulo psihološko savetovalište, gde pacijenti i njihove porodice mogu doći u svakom trenutku, da razgovaraju i iskoriste iskustvo drugih, kako bi pomogli sebi. Ono što je za sve ove godine rada savetovališta uočeno jeste da je podrška potrebna kako pacijentima, tako i njihovim porodicama. Ne boluje samo osoba koja ima dijagnozu, već celo njeno bliže okruženje. Članovi porodice u jednom diskursu teže prihvataju bolest, jer nemaju tu vrstu kontrole koju ima pacijent.
- Psihosocijalno savetovalište osoba koje žive sa multiplom sklerozom i njihovih porodica je programska aktivnost koja postoji neprekidno dve decenije uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom. Ponosni smo na činjenicu da je jedno od retkih specijalizovanih psihosocijalnih savetovališta koje postoje u našoj zemlji, a koje je koncipirano na način da pruža pomoć, kako samim obolelim tako i članovima njihovih porodica. Ideja za pokretanje ove programske aktivnosti je nastala iz potrebe da se osobama koje žive sa multiplom sklerozom pruži mogućnost za kontinuirano, sistematično i dostupno dobijanje psihosocijalne podrške u suočavanju sa dijagnozom bolesti i svime onime što život sa bolešću nosi. Bitno je naglasiti da pored problema koje donosi bolest i sama ideja da živimo sa hroničnom bolešću zahteva posebno bavljenje procesima prihvatanja u psihološkom smislu. Brojna istraživanja koja su se bavila procesom prihvatanja bolesti govore u prilog njegovom značaju za formiranje daljeg odnosa prema životu uopšte – objašnjava Vanja Taleski, psihoterapeut Društva MS Srbije.
foto:jelena babic
Različita su iskustva kako se ljudi nose sa ovim izazovom. O svim tim iskustvima i događajima pacijenata sa MS koji su dolazili u savetovalište pretočena su u svojevrsnu knjigu/priručnik MStvarnost, sa nadom da će svima poslužiti pre svega kao podsetnik, podrška, ali i mogućnost da se i šira javnost upozna sa životom ljudi koji možda žive drugačije.
Ilustrovanje knjige radila je Tanja Kostadinović (45) arhitekta, kojoj je dijagnoza MS postavljena pre godinu dana. Kaže da joj je iz tog razloga i tema vrlo bliska, jer je većinu tih stvari prolazila sama ili i dalje prolazi.
- Prvi crtež sam smislila dok mi je bilo loše, dok još nisam bila u stanju da crtam. Meni je to način kako izlazim na kraj sa mojom bolešću. Prvi signal koji sam imala bio je problem sa vidom i to se desilo prošlog leta. Simptomi su bili intenzivni, nisam dobro videla, imala sam nevoljne pokrete očima, duple slike. Nisam mogla da budem funkcionalna, bilo mi je neprijatno da čitam, gledam televiziju, crtam, pišem. Bukvalno nije postojala aktivnost koja je bila prijatna. Nakon toga je krenulo dijagnostičko lutanje, zato što čovek koji nije medicinske struke ne zna kuda da krene, kome da se obrati. Sada sam dobro, na terapiji sam i u decembru će biti godinu dana od kada mi je dijagnoza potvrđena. Tokom istraživanja o svojoj bolesti kako bih došla do informacija, naišla sma na priručnike o MS koje je radilo Društvo MS Srbije. Taj priručnik mi je mnogo pomogao, koristan je i pun informacija. Onda sam otišla do savetovališta koje organizuje Društvo MS Srbije i tako se rodila ideja o ilustraciji knjige MStvarnost – ističe Kostadinović.
Pacijentima kojima se danas dijagnostikuje multipla skleroza (MS) u Srbiji, dobijaju adekvatnu terapiju, shodno zdravstvenom stanju i tipu bolesti, a samim tim i mogućnost da imaju što manje problema, stvaraju porodicu, rade i vode normalniji život.
- Danas se leči više od 5.500 pacijenata i time je u odnosu na pre 5 godina, upetostručen broj osoba sa MS koje se leče o trošku države. Sledeći cilj nam je da pokušamo da organizujemo multidisciplinarni tretman za svakog MS pacijenta, što se najadekvatnije može ostvarivati pri Univerzitetskim centrima. Želja nam je da se to dogodi i u Srbiji, u Beogradu u okviru Klinike za neurologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. To bi podrazumevalo da se o pacijentima brinu neurolozi, medicinske sestre koje se posebno bave multiplom sklerozom, fizijatri, psiholozi ali i drugi zdravstveni radnici, kako bi na jednom mestu pacijenti bili u potpunosti zbrinuti. Na taj način pacijent bi bio praćen od strane neurologa, ali i adekvatno praćen od radiologa, odnosno neuroradiologa i lekara drugih specijalnosti – kaže prof. dr Jelena Drulović, neurolog i direktorka Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Komentari (0)