Julija Fišer, koja sada ima 27 godina, prisetila se potresnog trenutka iz svog detinjstva kada je, kako tvrdi, imala iskustvo blisko smrti. Sve se dogodilo 2003. godine, kada je kao šestogodišnjakinja doživela moždani udar, zbog čega je hitno prebačena u bolnicu. Njeno stanje bilo je kritično, pa je dve nedelje provela na intenzivnoj nezi. Upravo tada, kako navodi, doživela je trenutak koji joj je zauvek promenio pogled na život i smrt.
- Sećam se da me je iznenada veoma jako zabolela glava. Otišla sam do mame i požalila joj se, znala sam odmah da nešto nije u redu, budući da me nikad nije tako bolela glava. Odmah potom sam se onesvestila i odneli su me u hitnu. Potom sam narednih 14 dana provela na intenzivnoj. U jednom trenutku sam se osećala kao da se odvajam od svog tela. Lebdela sam dva metra iznad njega i gledala ga. Bilo je to kao da gledam sebe u ogledalu, ali sa neverovatnim osećajem lakoće - objasnila je kasnije ona na snimku na Jutjubu.
Ova devojčica iako nije mogla da vidi svoje ruke ni stopala, bila je potpuno svesna onoga što se dešava i brzo je shvatila da je umirala. Opisujući iskustvo naglasila je da je najneobičniji osećaj bila tišina.
- Bilo je to kao da je neko pritisnuo dugme za pauzu. Nije bilo nikakve pozadinske buke, samo mir. Sve se kretalo u usporenom snimku. Kretala sam se prema vratima osvetljenim svetlom, osećajući neodoljivu privlačnost. Upravo tada, čula sam glas koji me je upitao da li želim da nastavim dalje. Glas nije pripadao nikome koga sam mogla da vidim. To je bio potpuno svet van našeg i toga sam bila svesna, a tamo nema mnogo ni pojava, ni reči, više je u pitanju sam osećaj - istakla je ona.
Julija je navela da je iskjljučivo na njoj samoj bilo da odluči želi li da "pređe u svetlost" ili da se probudi u stvarnom svetu.
- Iako sam bila mala, ta svetlost je bila neobjašnjiva i prilično primamljiva. Ipak čak i tada setila sam se svojih roditelja. Pitala sam se šta bi oni radili celog svog života bez mene. Ne mogu to da obušem, budući da reči u onostranom svetu ne postoje. Izgleda da sam želela da ponovo vidim svoje roditelje i da doživim sve ono što mi je bilo namenjeno, pa nisam odabrala da uđem u svetlo. To nije tako jednostavna odluka - istakla je ona.
Iako je ovo iskustvo duboko uticalo na nju, ova tadašnja devojčica je o njemu ćutala pune dve godine, ne želeći da uznemiri svoje roditelje. Naime, oni su, kako kaže, i sami prolazili kroz emotivno teške trenutke zbog njenog zdravstvenog stanja. Tek mnogo kasnije, odlučila je da im ispriča šta je doživela. Istakla je da je to bilo iskustvo koje je, kako veruje, oblikovano kako bi je naučilo opraštanju i dubljem razumevanju života.
Komentari (0)