Verovatno nijedna stvar ne izaziva toliko oprečnih mišljenja, kao što je to slučaj sa kafom. Decenijama traje rasprava kolika količina kafae je "normalna" a koja preterana. Takođe, postoje oprečna mišljenja o korisnosti koferina.
Gastroenterolog dr Vojislav Perišić konačno razrešava nekoliko najvećih zabluda o kafi.
- Prosečnoj odrasloj osobi bez problema možemo da preporučimo da popije od 4 do 6 šolja kafe dnevno. Minimalna količina, koja ne pravi probleme u ovom kontekstu, je 200 miligrama kofeina. Naravno, ne treba svaki čovek nekritično u sebe da "ulije" tu količinu. Svaka osoba poznaje svoje telo, znači, ako kod konzumiranja kafe nema kardiovaskularnih problema, lupanja srca, hipertenzije, kofein je najjači antioksidans koji ovim putem može da se unese, i on štiti od svih ovih bolesti. Osobe koje vole da konzumiraju alkohol, kofein štiti od karcinoma jetre. Etanol je prooksidans, a kofein ima antioksidantno dejstvo i to tako jako izraženo, da bi se mogao smatrati čudom - objašnjava doktor Perišić i nastavlja:
- Istraživanja kažu da ljubitelji kafe imaju i manji procenat oboljevanja od karcinoma rektuma. Pored toga, kofein utiče pozitivno na kognitivne sposobnosti pa će tako strasni ispijači kafe retko, ili nikada dobiti Alchajmerovu bolest. Najnovija istraživanja kažu da kofein štiti i pankreas od karcinoma, a velike "kafopije" ređe oboljevaju od ove bolesti, koja je u ekspanziji. Utiče na regulaciju insulina, i samim tim prevenira dijabetes.
Perišić objašnjava koju veliku grešku mnogi prave.
- Kada popijete jednu ili dve kafe, a vaš mozak je brz, oštar, "sija" i dobro ste raspoloženi, znači da je dobar efekat kofeina na vaše telesne funkcije. Ljudi najčešće greše u tome što unose kafu odmah posle obroka. Tako posle doručka popiju jednu ili dve, isto posle ručka i užine, ili svakog obroka. Na takav način anuliraju se korisna dejstva kofeina jer se on meša sa hlorovodoničnom kiselinom prilikom varenja, i može da izazove probleme. Ako se napravi dobar balans u tom smislu, "povući ćemo" sve ono dobro iz kafe i kofeina, a nećemo iritirati želudac - rekao je doktor.
Pravilan izbor kafe veoma je važan
Doktor Perišić ističe i važnost izbora kafe, te objašnjava na koji način odabrati.
- Naše kafeterije su odlično snabdevene, stoje „rame uz rame“ sa svetskim po kvalitetu kafe. Veliki je izbor i "arabika" i "robusta" kafa, a u tome i jeste suština. Arabika je vrsta kafe čiji se plod bere rukom, sadrži manje kofeina i veću aromu. Robusta je sve kontra, više kofeina, a manje arome. Idealna mešavina jačine i arome bi bila 70 odsto arabike i 30 robusta kafe - kaže doktor Perišić.
Da li kofein izaziva zavisnost?
Doktor priznaje da i on takođe u velikoj meri konzumira ovaj napitak, te ističe da kafa može izazvati zavisnost.
- Kada osetim "alarm", odnosno da mi pada mentalna sposobnost, zna se, ide kafa. Ljudima se dešava da, kada naprave pauzu od više sati i ne unesu količinu kafe na koju su navikli, padne koncentracija, mozak se uspori. To je i moj slučaj, i nešto što sa jednog gledišta možemo nazvati zavisnošću, ali sa druge, tu su velike koristi za zdravlje. I to svaki čovek jednostavno na svom primeru može da oseti - rekao je Vojislav Perišić u emisiji "Jutro" na TV Prva.
Komentari (0)