Pakleni talas vrućine koji je pogodio Srbiju ćete najlakše preživeti ako se pripremite i naučite da raspoznajete znakove upozorenja. S visokom temperaturom nema igranja jer promene u organizmu počinju već kada spoljašnja temperatura pređe 28 stepeni Celzijusa!
Istraživači su utvrdili da, kada temperatura pređe 28 stepeni, telo počinje da se hladi kroz znojenje i širenje krvnih sudova.
Organizam u hodu pokušava da se prilagodi vrućini, a ekstremna temperatura, koja se kreće između 40 i 50 stepeni, predstavlja gornju granicu ljudske izdržljivosti.
Šta se dešava sa telom na temeperaturi od 30 stepeni
Ova temperatura može da prouzrokuje, između ostalog: opasan pad krvnog pritiska, poremećaj srčanog ritma, glavobolju i slabost. Naše srce mora da radi mnogo više i brže po vrućini da bi krv brže cirkulisala i da bi omogućilo da krv teče radi efikasnog znojenja i hlađenja tela.
Shutterstock
Ovo je veoma neophodan i važan proces, ali u isto vreme gubimo vredne mikroelemente, kao što su kalijum ili natrijum, koje je u ovom trenutku važno nadoknaditi. Takođe treba zapamtiti da je u vrelim danima lakše dobiti opekotine od sunca i alergijske reakcije, koje se manifestuju crvenom bojom kože, svrabom ili osipom koji peče.
Možda vas zanima…
Reakcija na temperaturu iznad 40 stepeni
Naučnici sa Univerziteta Rohempton naglašavaju da, kad temperatura vazduha pređe 40 stepeni, naše telo usporava, navodi Medicalnewstoday.com.
Ovo uključuje snižavanje brzine metabolizma i, u isto vreme, veću potrošnju energije za održavanje osnovnih životnih funkcija. Ovo, s druge strane, negativno utiče na funkcionisanje celog tela, uključujući kardiovaskularni sistem.
Tako visoka temperatura može da izazove pregrevanje tela, što dalje može da dovede do grčeva, nesvestice, pa čak i do toplotnog udara i smrti.
Shutterstock
Neurolog Karolin Lif napominje da se način funkcinisanja mozga menja već nakon što spoljašnja temperatura pređe 24 stepena Celzijusa.
- Duži periodi izloženosti toploti dovode do promena u hemiji mozga, što znači da neuroni gore prebrzo ili suviše sporo, a ponekad su čak i u stanju totalne "tišine", što sve utiče na to kako mislimo, osećamo se i spavamo - navodi Karolin Lif.
Šta se dešava u mozgu kada se pregreje
Neuravnoteženost neurotransmitera: Neurotransmiteri su hemikalije koje prenose signale između nervnih ćelija. Pregrevanje može da poremeti ravnotežu neurotransmitera u mozgu.
Profimedia.rs
Neravnoteža u neurotransmiterima može uticati na raspoloženje, spoznaju i ponašanje i može dovesti do simptoma, kao što su zbunjenost, razdražljivost i poteškoće u koncentraciji.
Disbalans elektrolita: Preveliko zagrevanje tela dovodi do velikog gubitka elektrolita kroz znojenje. Elektroliti su najvažniji za održavanje normalnog funkcionisanja nerava, kontrakcije mišića i balans tečnosti. U najgorim slučajevima, disbalans elektrolita dovodi do grčeva, slabosti, pa čak i napada, prenosi Forbes.
Narušena kognitivna funkcija
Visoka temperatura mogu da poremete kognitivne funkcije i proces donošenja odluka. Ovo takođe utiče i na produktivnost na poslu. U najekstremnijim slučajevima, dugotrajno izlaganje toploti može da dovede do toplotnog udara.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)