Čovekov organizam je poput kompjutera, u njemu je sve povezano jedno sa drugim i javljaju se i takve veze za koje nikada ne bismo pomislili da ih ima. Iako se još razmatra čitav mehanizam, naučnici sugerišu da postoji jaka veza između mikroorganizama, creva i mozga. Dosad je bilo teško poslagati sve kockice u analizama, uključujuči postojanje zamršenih proteina unutar nervnog tkiva, da bi se otkrilo kako crevni mikrobi imaju uticaj na molekule za prenošenje masti, pa samim tim i na nervni sistem, piše Sajensalert.
Vodeći se najvećom studijom o ljudskoj crevnoj mikroflori na nivou genoma, američki naučnici su tražili jasniji odgovor za vezu između Alchajmerove bolesti i organizama koji žive u crevima. Analiza koju su radili je otkrila da ne samo da postoji veza između te bolesti i crevnih bakterija, već i da se može ustanoviti odnos između mikroba i genetskog faktora rizika za pojavu opakog neurodegenerativnog poremećaja.
Tokom ranog razvoja, naša tela su naseljena raznim bakterijama, virusima i gljivicama koje su u "primirju" sa imunološkim sistemom. To je obostrano jer mikrobi dobijaju mesto za život, a mi odbranu od nepovoljnih uticaja. Međutim, ne znači da je to uvek sve harmonično i uravnoteženo. Promene u imunološkom sistemu mogu dati nekim vrstama prednost u odnosu na druge. To je posebno evidentno kad dođe do promena mikrobiološke slike pod uticajem ishrane, a što i te kako može uticati na fnkcionisanje tela.
FOTO: shutterstock.com
Poslednjih godina naučnici su se fokusirali na vezu između crevne mikroflore, imunog sistema i neurološkog funkcionisanja kako bi shvatili zašto dolazi do degeneracije delova mozga, gubitka pamćenja i kognitivnog slabljenja koje prepoznajemo kod Alchajmerove bolesti. Opsrevacione studije su otkrile smanjenje raznolikosti crevnih mikroba kod osoba kojima je dijagnostikovano to oboljenje. Takođe, laboratorijske analize su pokazale da bakterije creva mogu oslobađati hemikalije koje bi mogle da izazovu štetne upalne procese u mozgu. Osim toga, i jedan od proteina poznat kao apolipoprotein, predstavlja genetski rizik za nastanak Alchajmera. Ipak, još nije poznato zbog čega je to tako.
Tim je proučavao i prošao kroz izveštaje o 119 bakterijskih rodova na osnovu studije sprovedene na hiljadu učesnika, a u prvoj pretrazi otkriveno je da je sa Alchajmerovom bolešću povezano oko 20 rodova bakterija. One bi mogle da igraju važnu ulogu u razvoju bolesti. U drugoj pretrazi je otkriveo 10 rodova od kojih su četiri bila češća kod bolesnika sa tom dijagnozom.
pexels.com
Jedan od primera je Antibaketerijum Kolinsela koja nije povezana samo sa Alchajmerom, već i sa reumatoidnim artritisom, aterosklerozom i dijabetesom tipa 2. Istraživači smatraju da bi ta bakterija mogla, osim što creva čini propusnijim, i da pogorša ili pokrene neurološka oštećenja.
Možda vas zanima…
Inače, Alchajmerva bolest je najčešći oblik demencije i predviđa se da bi uskoro mogla da pogodi 150 miliona ljudi širom sveta. Praćenje bolesti i njeno razumevanje od ključnog je značaja da se ona pravilno leči ili da čak sprečimo njene simptome.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)