Svakom od nas se dešava da zaboravimo gde smo ostavili ključeve ili da zastanemo u prodavnici jer ne možemo da se setimo šta još treba da kupimo. Međutim, kad dođe do učestale pojave takvog ponašanja, posebno kod osoba starijih od 65 godina, treba otići kod lekara kako bi se ustanovilo da li su po sredi prvi znaci demencije.
Prof. Hana Burianov, naučnik sa Univerziteta u Bormuntu otkrila je koje su ključne razlike između zaboravnosti i demencije.
shutterstock.com
Starenje mozga
Prema njenim rečima, naš mozak počinje da stari mnogo ranije nego što to mislimo.
- Praktično već u ranim dvadesetim godinama, kad se završi razvoj mozga, on počinje da stari. Starenje mozga je zapravo gubljenje veza između pojednih neurona i u zavisnosti od dela mozga koji je pogođen dolazi do problema. Zamislite mozak kao veliku mrežu koja počinje da se kida. U zavisnosti od toga gde taj proces počinje, tako će se manifestovati simptomi - objasnila je ona.
Znakovi upozorenja u početku su suptili, gotovo neprimetni, ali kako vreme odmiče postaju sve jasniji.
- Svakom od nas može da se dogodi da zaboravi da ugasi šporet. Međutim, onima koji pate od demencije ili Alchajmerove bolesti, koja je najčešći oblik demencije, to se dešava stalno. Naime, usled bolesti neuroni koji prenose poruke između različitih delova mozga jednostavno umiru i nestaju. Kod Alchajmera najčešće su pogođeni oni delovi mozga koji su zaduženi za pamćenje, kao što su entohinalni korteks i hipokampus. Pacijent koji boluje od Alchajmerove bolesti zapravo ima degeneraciju mozga umesto da on zdravo stari - pojasnila je ona.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Ponavljanje istih informacija
Istraživanja su pokazala da osobe starije od 65 godina često imaju probleme sa pamćenjem, što ne mora nužno da ukazuje na demenciju ili Alchajmerovu bolest.
- Kod starijih osoba pamćenje je zasnovano na iskustvu, zato neke stvari pamte bolje od mladih. Međutim, zaboravljaju jednostavne stvari na koje nisu obraćali pažnju. Kod Alchajmera pacijent zaboravlja razgovor koji je upravo vodio ili može da se izgubi i zaboravi put do kuće, iako je tom trasom prošao bezbroj puta. Neko sa tom bolešću često će ponavljati istu informaciju iznova i iznova u veoma kratkom vremenskom roku - pojasnila je Burianova.
Pacijenti koji pati od demencije često imaju problem i sa ankcioznošću, depresijom i drugim mentalnim bolestima.
- Ako neko ranije nije imao problema sa govorom, a iznenada ima poteškoće da izgovori određenu reč ili razume šta mu se kaže, muca dok govori i često zaboravlja određene reči, to može biti simptom propadanja frontotemporalne demencije (FTD) odnosno prednjeg režnja mozga koji upravlja govorom. Ako je, pak, demencijom pogođen prefrontalni korteks, to može dovesti do opsesivno-kompulzivnog ponašanja, agresije ili potpune odsutnosti i zatvaranja u sebe. Demencija nije jedna bolest, to je grupa simptoma koji mogu da uključuju gibitak pamćenja, poteškoće sa rešavanjem problema, govorom... Uzroci mogu biti različiti, od lošeg snabdevanja mozga kiseonikom (vaskularna demencija), preko sužavanja ili začepljenja krvnih sudova u mozgu, narušavanja hemije u mozgu, do abnomarle strukture unutar ćelija mozga i slično. Svi ti razlozi zapravo dovode do smrti nervnih ćelija u našem mozgu - zaključila je prof. Burianov.
Shutterstock
Simptomi
Alchajmerova bolest je vrsta demencije koja uzrokuje probleme sa pamćenjem, razmišljanjem i ponašanjem. Simptomi se obično razvijaju postepeno i vremenom se pogoršavaju do te mere da obolela osoba više nije u stanju da sama brine za sebe.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju su sledeći:
- teško pamćenje novostečenih informacija
- zaboravljanje važnih datuma ili događaja, traženje istih informacija iznova i iznova
- otežano računjanje, čak i najjednostavnijih matematičkih operacija
- loša koncentracija
- poteškoće sa svakodnevnim obavezama
- ponekad mogu zaboraviti gde se nalaze, kuda su krenuli i kako su tamo stigli
- problem sa vidom, poteškoće prilikom čitanja, procene udaljenosti, boje ili kontrasta
- problemi sa govorom i pisanjem
- ostavljanje stvari na neuobičajenim mestima i teškoće pri njihovom nalaženju
- povlačenje u sebe i distanciranje od porodice i prijatelja
- česte promene raspoloženja
- pacijent može postati zbunjen, sumnjičav, depresivan ili uplašen
BONUS VIDEO:
Komentari (0)