Poslednjih godina Beograd se tokom jeseni i zime sve češće nađe u vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Prema rečima stručnjaka, praktično je nemoguće zaštiti se od aerozagađenja jer vazduh moramo da udišemo, bio on čist ili ne.
Kako je za Srećnu republiku objasnila specijalista pneumoftiziologije, dr Vesna Radulović, zagađenje vazduha utiče i na zdrave i na bolesne ljude.
Privatna arhiva
Koji delovi grada su najugroženiji?
Najugroženije su osobe koje imaju dijagnostikovane oprstruktivne bolesti pluća, kao i pacijenti koji imaju predispozicije, odnosno preosetljiva pluća. Oni izuzetno burno reaguju na aerozagađenja. Lekari po uvećanom broju pacijenata koji im se javljaju u ambulantama zbog tegoba s disajnim putevima tačno znaju znaju da smo ušli u period velike količine smoga i zagađenja u Beogradu.
- Najčešći simptomi su gušenje, kašalj, otežano disanje, osećaj stezanja i pritiska u grudima. Hronični pacijenti koji inače pate od astme ili drugih opstruktivnih bolesti pluća imaju potrebu za dodatnom terapijom. Ja već sada znam ko će mi od pacijenata dolaziti redovno od novembra do februara, marta - rekla je dr Radulović.
Prema njenim rečima, po broju pacijenta zna se i koji su najzagađeniji delovi Beograda.
- To su oni delovi grada u kojima se još loži, kao što je Dorćol, okolina Beograda, Obrenovac, gde zaista ima dosta pacijenata sa tom vrstom bolešću, ali i Pančevo... - dodala je ona.
Možda vas zanima…
Kako je objasnila dr Radulović, čestice smoga se talože u disajnim putevima i dovode do oštećenja sluznice. Posledica toga je suženje bronhija, odnosno bronhoopstrukcije, zbog čega dolazi do pojačane pojave sekreta, intezivnijeg kašlja i iskašljavanja sekreta, osećaja gušenja i otežanog disanja.
- Nažalost, praktično ne postoji nikakva zaštita. U Kini se unazad već decenijama nose maske zbog aerozagađenja. Međutim, moram da naglasim da obične hiruške maske ne mogu mnogo da pomognu. Eventualno epidemiološke maske sa oznakom N95 mogu donekle da umanje unos sitnih čestica u pluća pacijenta - objasnila je naša sagovornica.
Sve više dece astmatičara
Prema njenim rečima, poslednjih godina primetan je porast broja dece koja boluju od astme. Iako su najčešće u pitanju astme alergijske prirode ti pacijenti nisu osetljivi samo na alergene već i na aerozagađenja, maglu, vlagu...
- Aerozagađenja su prisutna svakog dana, samo je pitanje kolika je koncentracija smoga u vazduhu. Kad dođe do povećanja koncentracije čestica smoga u vazduhu, dolazi i do pogoršanja dece astmatičara. Najčešći simptom je teško disanje i pritisak u grudima. Problem je što deca koja još rastu i razvijaju se imaju pluća koja nekad izgledaju kao pluća pušača. Neke studije koje su pokazale da hronična opstruktivna bolest pluća, koja je prvenstveno bolest pušača, može da se javi i kod ljudi koji žive u gradskim sredinama sa velikom stopom aerozagađenja. Pritom, oni su često nepušači - pojasnila je dr Radulović.
Na aerozagađenja najburnije reaguju upravo pušači čija pluća su već oštećenja zbog konzumiranja duvana.
- Najugroženiji su oni sa višegodišnjim pušačkim stažom čije stanje se dodatno pogoršava usled povećanja aerozagađenja - dodala je ona.
Preporuka
Iako od aerozagađenja praktično nema zaštite, preporuka je da u danima najveće koncentracije smoga stariji sugrađani ne izlaze iz kuće.
- Ukoliko je to moguće, najbolje je naši stariji sugrađani ostanu u svojim domovima i ne izlaze iz kuće kad je koncentracija smoga najveća. Takođe, tih dana ne treba otvarati prozore kako nam u stan ne bi ulazio smog i aerozagađenje. Ta preporuka važi za sve hronične bolesnike, astmatičare i one koji imaju probleme sa disanjem i plućima - zaključila je dr Vesna Radulović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)