Zagađenje koje žene udišu tokom trudnoće može biti povezano sa većim rizikom od razvoja autizma, pokazuje najnovije istraživanje. Osim toga, pregledom podataka do kojih se nedavno došlo utvrđeno je da bebe s genetskom predispozicijom za autizam, a čije su majke tokom perioda takozvanog drugog stanja bile pod uticajem 4 vrste najčešćih zagađivača, imale veću verovatnoću da razviju to stanje. Smatra se da kada se udahnu tokom ranog detinjstva ili u materici, ti zagađivači mogu dospeti u krvotok. Tamo mogu zaobići zaštitne slojeve mozga, izazivajući upalu, što za posledicu ima menjanje načina na koji nervi funkcionišu i razvijaju se.
Stope autizma su u porastu širom sveta u poslednjih nekoliko decenija. Nedavna analiza je pokazala da je u SAD broj obolelih čak utrostručen kod dece i mladih odraslih, i da oko tri od 100 dece ima poremećaj autističnog spektra (ASD).
Najveći problem azot-oksid
Dr Haitam Amal, šef odeljenja Laboratorije za neurologiju, ćelijsku signalizaciju i translacionu medicinu na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, rekao je da njegov tim i dalje pokušava da otkrije šta bi moglo da doprinese ovom porastu bolesti. Njegova laboratorija se uglavnom fokusirala na azot-oksid, gas koji se oslobađa kada se gorivo sagoreva u automobilima.
- U mojoj laboratoriji je dokazano da azot-oksid igra glavnu ulogu u pojavi poremećaja autističnog spektra - istakao je dr Amal.
Najnoviji podaci došli su nedugo nakon što je Američko udruženje za pluća saopštilo da 39 odsto stanovnika SAD živi u oblastima s intenzivnim zagađenjem vazduha, uključujući i mesta koja su kontaminirana hemikalijama proučavanih u novom istraživanju.
Neki od gradova u Americi s najgorim zagađenjem vazduha su Feniks, Arizona, San Hoze, Kalifornija i Judžin, Oregon.
Inače, u novoj studiji, objavljenoj u časopisu Brejn medisin (Brain Medicine), tim dr Amala je koristio studije koje su proučavale decu sa autizmom, studije koje su koristile ljudske ćelije i one koje su koristile miševe. Proučavali su četiri različite komponente zagađenja vazduha: čestice, okside azota, sumpor-dioksid i ozon.
Možda vas zanima…
Najveći zagačivači
- Čvrste materije, koje su mikroskopski komadi prašine, tečnosti ili dima proizvedeni sa gradilišta, elektrana i automobila. U pitanju su čestice koje su između sedam i 30 puta manje od prečnika dlake ljudske kose.
- Sumpor dioksid je bezbojni gas ili tečnost, a proizvodi se kada se sagorevaju fosilna goriva ili kada se metal poput aluminijuma topi.
- Ozon je gas bez boje i mirisa koji se proizvodi u hemijskim postrojenjima, farbama na bazi ulja i štamparijama
Istraživači su otkrili da su ljudi s genetskom predispozicijom za autizam, koji su bili izloženi zagađenju vazduha u ranom životu, imali veću verovatnoću da razviju to stanje od ljudi koji su bili izloženi manjem zagađenju vazduha. Autori studije nisu dali cifru, ali ranija istraživanja sa Harvarda otkrila su da izloženost zagađenju vazduha može povećati rizik od ASD za čak 64 procenta. Doktori nisu sigurni šta uzrokuje ovo stanje, ali oko 15 odsto slučajeva autizma je povezano sa specifičnom mutacijom gena. Drugi ljudi mogu imati veću verovatnoću da razviju autizam ako neko u njihovoj užoj porodici ima to stanje. Naučnici nisu sigurni zašto bi mogli biti povezani, ali imaju nekoliko teorija.
- Prvo, kada neko udahne jedan od ovih zagađivača, to može izazvati upalu u nervima koji im vremenom nanose štetu i dovode do disfunkcije. Ljudi su najranjiviji na ove efekte kada se razvijaju u materici i u ranom detinjstvu, jer se njihov mozak još formira - rekao je dr Amal i dodao da su studije pokazale da ove sitne zagađujuće čestice mogu čak direktno ući u mozak fetusa.
Credit: Independent Photo Agency Srl / Alamy / Alamy / Profimedia
Kako je doktor naglasio, dugoročne promene u načinu funkcionisanja mozga mogu izazvati neke od simptoma ponašanja povezanih sa autizmom.
- Izloženost zagađivačima može uzrokovati veću učestalost autizma jer unošenje zagađenog vazduha može prekinuti proizvodnju nekih hemikalija koje vladaju mozgom, uključujući dopamin i norepinefrin. Te hemikalije su ključne u procesu donošenja odluka i u razvoju mozga uopšte - istakao je ovaj stručnjak.
Šta god da je uzrok, dr Amal je rekao da je ponosan na svoj istraživački tim, koji je jedan od prvih koji je povezao ove zagađivače vazduha sa spektrom autizma. Na pitanje šta je njegovo najveće dostignuće, dr Amal je rekao: "otkrivanje da azot oksid igra ključnu ulogu u pojavi autizma."
BONUS VIDEO:
Komentari (0)