Bogdan Bogdanović je jedan od srpskih košarkaša koji su sinoć igrali i nažalost izgubili protiv Amerike na Olimpijskim igrama u polufinalu i to rezultatom 95:91.
Po završetku meča suze su bile neizostavne, a poraz je najteže podneo Bogdan Bogdanović koji je na kraju utakmice pao na pod sa dresom preko glave. On nije mogao da prestane da plače.
Iako su lepše polovine borile ostatak košarkaša iz tima, nije poznato da li je i on doveo svoju. Ipak, ono što jeste poznato je da ima veliku podršku porodice, a naručito sestre koja mu je pomagala i bodrila ga tokom karijere koju je uspešno sagradio.
- Porodica je temelj. Roditelji su usadili meni i sestri ispravan način razmišljanja. Prvo, da radiš ono što voliš, da uživaš u svom poslu i da čuvaš familiju i taj najuži krug ljudi oko sebe. Da budeš dobar čovek... Moja porodica je puna ljubavi i sreće. Izuzetno sam im zahvalan na svemu sto su učnili za moju sestru i mene. Bile su i teške situacije u životu ali uvek smo imali sve što nam je potrebno da uživamo i budemo srećni - rekao je jednom priikom u emisiji "Kao sav normalan svet" i dodao:
- Tata je radio kao komericijalista dugo godina sa tečom u jednoj firmi, a mama je bila kasirka, trgovac. Oni su se odrekli jako dobrih poslova u nekim manjim sredinama i statusa u društvu ne znajući u šta se upuštaju kada su otišli u Beograd. Ali to su učinili zbog nas, da bi meni i sestri izabrali bolji put i bolji početak, kako mi ne bi živeli njihove živote. Već da imamo bolji početni položaj. Oni su pohađali školu u Kužinama, to je jako malo mesto na severu Crne Gore. Beograd su izabrali da bi sestra i ja imali bolje uslove što se tiče školovanja. Počeli smo da živimo u Železniku, Mirjevu i tako dalje... - rekao je on.
Bojana je Bogdanova sestra koja se zajedno sa njim preselila u Ameriku.
- Uvek smo bili zajedno tokom školovanja. Bila mi je dugo obezbeđenje od svega, branila me je od svih, mnogo je jaka, imam u njoj neviđenog prijatelja. Studirala je na Sakramento stejtu, sa mnom je u Americi. Ona se odrekla svog dela života da se posveti meni. Prvu godinu nakon preseljenja tražili smo šta će da radi, ali bez predznanja i diplome nekog njihovog koledža nije mogla da dođe do konkretnog posla ili iskustva - ističe.
Ona je godinu dana žrtvovala za njega, svakodnevno mu je pomagala i bodrila ga.
- Tada smo rešili da lagano završi studije. Žrtvovala je godinu dana svog života, posvetila se meni, pomogla mi oko organizacije i života gore, da se prilagodim. Neverovatan je to kulturološki šok, promena sredine razlog je zašto mnogi tamo postanu asocijalni. Samotnjački život je to gore. Bojana je odigrala važnu ulogu spojila me sa nekim ljudima. Ne mogu dovoljno da zahvalim svojoj porodici na bezuslovnoj ljubavi i podršci tokom cele karijere i života - zaključio je.
Komentari (0)