Manfred Goldberg (94) priseća se strašnih godina koje je proveo u nacističkim koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata. Kao dečak od devet godina, kada je rat izbio, njegov život i život njegove porodice promenio se iz temelja.
- Bilo je 1941. godine kada su SS oficiri došli na vrata i rekli mojoj majci da imamo deset minuta da spakujemo kofere. Odjednom smo postali samo brojevi - kaže Goldberg, koji je nosio broj 56478.
Zajedno sa stotinama drugih Jevreja, Manfred je bio odveden u geto u Rigi, gde su nacisti postavili bodljikavu žicu oko najsiromašnijeg dela grada. Uslovi su bili nepodnošljivi - glad, prenatrpanost i konstantna pretnja smrću bili su deo svakodnevice.
Njegova porodica je bila razdvojena tokom jednog od mnogih transporta.
Možda vas zanima…
- Moj mali brat je nestao jednog dana. Moja majka i ja smo nastavili dalje, ali ona se nikada nije oporavila od gubitka sina - objasnio je on za Mail Online.
Manfred se u jednom trenutku našao u liniji za selekciju, gde su nacistički oficiri odlučivali o životu i smrti zatvorenika.
- Čovek iza mene šapnuo je da kažem da imam 17 godina kada me pitaju. To mi je spasilo život - prisetio se on.
Manfred i njegova majka nakon rata su se ponovo ujedinili sa ocem u Velikoj Britaniji 1946. godine. Iako je njegova majka umrla u ranom dobu zbog lošeg zdravlja izazvanog godinama provedenim u logorima, Manfred je nastavio sa životom, osnovao porodicu i posvetio se obrazovanju budućih generacija o užasima holokausta.
- Deca danas moraju znati kroz šta smo prošli. Nikada neću zaboraviti svoj broj 56478 i pobrinuću se da ga niko drugi ne zaboravi - objašnjava Goldberg, koji čak i u ovim godinama prepričava istoriju holokasuta, sa ciljem da se zapamti i da se nikad ne ponovi.
Njegova priča ostaje snažan podsetnik na strahote rata i važnost sećanja na prošlost kako bismo osigurali bolju budućnost.
Komentari (0)