Ako redovno plešete, slikate, svirate, komponujete ili čak igrate video-igre, svom mozgu možda pružate najprirodniji lek protiv starenja. Međunarodna studija pokazala je da kreativno aktivni ljudi imaju merljivo mlađi mozak od svojih vršnjaka koji se takvim aktivnostima ne bave. Naučnici govore o efektu "podmlađivanja" od oko pet i po godina – bez ikakvih specijalnih terapija ili programa treninga.
Rezultati, objavljeni u "Nature Communications", ukazuju da kreativne aktivnosti funkcionišu kao prirodni stimulatori koji usporavaju starenje mozga, poboljšavaju mentalno umrežavanje, oštre pažnju i usporavaju kognitivni pad. Ključno je to da kreativnost nije vezana za talenat, već za aktivnost i redovno angažovanje mozga.
Studija je koristila napredne modele zasnovane na EEG snimanjima kako bi procenila "moždanu starost", koja često odstupa od biološke, zavisno od načina života i mentalnih navika. Tim pod vođstvom neuronaučnika Agustina Ibaneza analizirao je više od 1.400 učesnika iz 13 zemalja - plesača, muzičara, likovnih umetnika i gejmera i uporedio njihove rezultate sa ljudima bez kreativne rutine. Rezultat je bio dosledan: u svim oblastima kreativnost je bila povezana sa mlađim izgledom mozga.
shutterstock_Thanakorn.P
Najbolje su prošli plesači tanga, čiji je mozak izgledao u proseku preko sedam godina mlađe. Muzičari i vizuelni umetnici imali su podmlađivanje od oko pet do šest godina, a igrači video-igara oko četiri. Zanimljivo je da koristi postoje i kod početnika: osobe bez prethodnog iskustva koje su igrale stratešku igru StarCraft II samo 30 sati pokazale su podmlađivanje mozga do tri godine.
Razlog za ovakav efekat leži u moždanoj plastičnosti. Kreativni izazovi stvaraju nove neuronske veze, jačaju postojeće mreže i poboljšavaju efikasnost obrade informacija. Posebno su aktivne frontoparijetalne mreže, ključne za pažnju, učenje i planiranje - delovi koji inače relativno rano počinju da gube fleksibilnost.
Istraživači su takođe utvrdili da kreativno aktivni ljudi postižu bolje rezultate na testovima pamćenja, fokusa i brzine reagovanja. Dugotrajnija praksa donosi snažnije efekte: što više godina provodimo u kreativnoj rutini, to je razlika između biološke i moždane starosti manja.
Možda vas zanima…
Pozitivni efekti zavise od vrste aktivnosti: ples razvija koordinaciju i prostornu percepciju, muzika angažuje široku mrežu motornih i memorijskih centara, slikanje jača vizuelne i fine motoričke sposobnosti, dok strateške video-igre podstiču planiranje i brzo odlučivanje.
Shutterstock/Olena Yakobchuk
Dobra vest je da kreativni trening ne zahteva mnogo vremena već je 20 minuta dnevno dovoljno da se pokrene neuronsko umrežavanje. To može biti čas plesa nedeljno, kratka muzička vežba, crtanje, digitalne kreativne igre, šah ili strateške video-igre, prenosi Jutarnjilist.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)