Svako dete, ma koliko bilo veselo, umiljato i nežno, ponekad se suoči sa talasom snažnih emocija koje ne zna kako da kontroliše. U takvim situacijama besno dete, posebno kad je malo, zna da udari roditelja. Iako mnoge mame i tate ovome ne pridaju veći značaj, ipak treba da znaju da je ovo često prelomni trenutak u vaspitanju. Iako se većina roditelja trudi da ovakve situacije reši smireno i razumno, ponekad udarac izazove šok, ljutnju ili osećaj nemoći.
Ali upravo tada je važno kako vi reagujete. Jer, dete ne uči samo iz onoga što mu govorite, već i iz načina na koji se vi nosite sa svojim emocijama. U najranijem uzrastu deca tek uče da razumeju i imenuju svoja osećanja. Kada im neko ne mogu da dobiju ono što žele ili im nešto nije po volji, često posegnu za najjednostavnijom reakcijom - udarcem. To je impulsivan pokušaj da izraze frustraciju, ljutnju, pa i tugu.
Međutim, kada to ponašanje pređe granice i krene da se usmerava i ka roditeljima, važno je da prepoznate da to nije znak da vas dete ne voli ili ne poštuje, već da ne zna kako drugačije da iskaže ono što oseća. Prema rečima stručnjaka u takvim trenucima najvažnije je da ostanete pribrani.
Shutterstock
Umesto da uzvratite vikom, kaznom ili povlačenjem, pokušajte sledeće:
- Zadržite mu ruku čvrsto, ali ne grubo. Fizički kontakt bi trebalo da bude zaustavljajući, ne kažnjavajući. Na taj način mu poručujete: "Zaustavljam ovo ponašanje jer nije u redu, ali sam i dalje uz tebe.“
- Govorite jasnim, mirnim, ali odlučnim tonom. Recite nešto poput: "Ne smeš da me udaraš. Znam da si ljut, ali ne možeš da biješ. To boli.“
- Ovakve rečenice imaju trostruki efekat - pokazujete da postavljate granice, imenujete emociju koju dete oseća i potvrđujete da je osećanje u redu, ali način izražavanja nije.
Deci su potrebne granice da bi se osećala sigurno. Kada im jasno pokažete koja ponašanja su prihvatljiva, a koja nisu, pomažete im da razviju samokontrolu i da nauče kako da izraze emocije bez nasilja. Ako ste u jednoj situaciji rekli da udaranje nije u redu, ne bi trebalo da u drugoj situaciji to ignorišete zato što je doslednost ključna.
Jednom kada postavite granicu i zaustavite neželjeno ponašanje, vreme je da detetu ponudite druge, prihvatljive načine da izrazi bes ili frustraciju. Deca često imaju snažne emocije koje ne mogu da zadrže u sebi i ne bi ni trebalo da ih zadržavaju.
Možda vas zanima…
Credit: ronstik / Alamy / Profimedia
Važno je da nauče kako da ih ispolje na bezbedan i nedestruktivan način.
- Ovo su neki od načina kako da mu pomognete da kanališe bes:
- Dozvolite mu da viče glasno ako mu je potrebno da "izbaci" bes
- Lupanje nogama o pod može biti fizički ventil koji neće povrediti nikoga
- Šaranje flomasterima po papiru, naročito crvenom bojom, često pomaže deci da vizuelno izraze ono što osećaju
- Udaranje jastuka rukama je još jedan siguran način da dete telesno izbaci višak energije, ali bez povređivanja sebe ili drugih
Pre nego što mu ponudite ove alternative, razmislite koja opcija vama najviše odgovara, jer svaka porodica ima svoj ritam i granice, poručuju stručnjaci.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)