Kad deca odrastu i zasnuju svoje porodice roditelji često postanu teret. Umesto poštovanja i brige za ostarele roditelje, oni se otuđe i zaborave na njih. Ovo je na sopstvenoj koži doživela jedna baka čija iskrena ispovest je rasplakala mnoge.
- Pre neki dan sam na ulici srela ćerku moje komšinice. Olga ima 30 godina i sa porodicom živi na drugom kraju grada, ali svaki dan dolazi da obiđe majku. Moja komšinica Natalija ima 68 godina i dve godine je mlađa od mene. Ima problem sa viškom kilograma zbog čega pati od problema sa disanjem, srce joj je slabo, teško hoda, pa retko izlazi iz kuće osim kad je njena ćerka Olga vodi kod lekara - počela je svoju ispovest ova bakica.
Razgovarajući sa komšinicinom ćerkom iz učtivosti je upitala kako joj je majka, a Olga joj se požalila da nije dobro.
- Znajući koliko juri s jednog na drugi kraj grada upitala sam je zašto ne angažuje medicinsku sestru, umesto što ona trči u nabavku, vodi je kod lekara, češlja, presvlači... Olga me je pogledala kao da sam predložio nešto bogohulno. "Ona je moja majka!" - rekla je, a po njenom pogledu sam shvatila da ju je moje pitanje dirnulo. "Kako da verujem strancu da se brine o njoj?“ - upitala me je. Njena briga o ostareloj majci me je lično pogodila - dodala je bakica.
shutterstock.com
Kako je rekla, sa 25 godina je rodila sina Sašu kome je podredila ceo svoj život.
- U to vreme sam bila srećno udata, imala sam brižog i dobrog muža, a moj sin je rastao u porodici gde nije bilo svađa, niti rasprava. Kao majka brinula sam se o svom jedincu da uvek ima skuvan ručak, čistu i opeglanu odeću, brinula sam o kući, išla na posao... Kad sam imala 45 godina moj muž je iznenada umro, a ja sam ostala udovica - rekla je ona.
Možda vas zanima…
Vrlo brzo nakon očeve smrti njen sin Saša se preselio kod svoje buduće supruge.
- Imao je samo 20 godina i delovao mi je kao dete. Nisam mogla da ga zamislim kao muža, oca, glavu porodice. Ali, nisam mu ništa rekla, to je njegov život i nisam htela da se mešam. Šest meseci nakon što se preselio kod devojke dobio je posao u Moskvi, pa su se oboje preselili u prestonicu, a ja sam ostala u Novosibirskom. Od tad sam samo nekoliko puta posetila njegov dom, a on je kod kuće bio nekoliko puta i to u prolazu - kazala je ova baka sa suzama u očima.
Godine su prolazile, a njen sin Saša je zaboravio na majku. Retko je zove, još ređe posećuje. Nakon susreta sa komšinicinom ćerkom pozvala ga je i pitala da li može da dođe kod njih.
- Odmah mi je rekao da to ne dolazi u obzir, da on i žena puno rade, a deca idu u školu, na sport. Niko od njih neće imati vremena za ostarelu majku i baku. Pozvala sam ga da on dođe sa ženom i decom kod mene, podsetila sam ga da se nismo videli 10 godina, ali je samo rekao da ne može. Bila sam tako postiđena i povređena, ne znam čime sam zaslužila njegovo nepoštovanje. Neću ga više zvati, ne želim nikome da se namećem, a meni ostaje bol i žal za sinom i unucima dok sam živa - završila je ova bakica sa suzama u očima.
BONUS VIDEO:
uzmi nekoga ko ce ti pomagati i naslediti stan posle tvoje smrti.To bi bila vaspitna mera za sina ali prava.Ja imam suprotan problem.Moj sin koji zivi u jednoj dalekoj zemlji sa zenom strankinjom, zahteva da se ja preselim kod njih a ja to ne zelim,Hocu da zivim sama u svom svetu.To je isto veliki problem,bar za mene.a