Neposlušnost kod dece često odražava nezadovoljene potrebe, lošu komunikaciju ili suptilne roditeljske greške. Kada postanu svesni preterane kontrole, nedoslednosti, emocionalnog odbacivanja, poređenja i uskraćivanja pozitivne pažnje, roditelji mogu stvoriti okruženje u kojem se deca osećaju poštovano i manje podstaknuto na otpor i prkos.
Deca prolaze kroz različite faze odrastanja, tvrdoglava su, testiraju granice i često odbijaju da slušaju.
Neposlušnost nije uvek znak lošeg ponašanja
Roditeljstvo nije pitanje savršenstva, već učenja i prilagođavanja. Prepoznavanje malih, ali važnih grešaka prvi je korak ka tome da deca budu spremnija na saradnju i međusobno poštovanje kod kuće.
Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A
Evo čega bi roditelji trebalo da se čuvaju, prenosi Times of India:
Preterana kontrola
Stroga pravila ne znače nužno i bolju disciplinu. Kada deca stalno osećaju ograničavanje svoje autonomije, javljaju se otpor, ogorčenost i prkosno ponašanje.
Nedosledna disciplina
Ako roditelj jednom kaže "ne", a sledeći put "da" na istu stvar, dete uči da o pravilima može da se pregovara. To podstiče testiranje granica i pojačava neposlušnost.
Možda vas zanima…
Odbacivanje emocija
Fraze poput "Prestani da plačeš" ili "Nemoj biti smešan" potcenjuju detetova osećanja i stvaraju ogorčenost.
freepik/eksomolika
Deca tada teže regulišu emocije i češće pokazuju buntovno ponašanje.
Poređenje sa drugom decom
Rečenice tipa "Zašto ne možeš da budeš kao tvoja sestra?" privremeno mogu motivisati, ali dugoročno narušavaju samopouzdanje i podstiču otpor.
Uskraćivanje pozitivne pažnje
Roditelji se često više fokusiraju na ispravljanje lošeg ponašanja nego na nagrađivanje dobrog. Kada deca ne dobijaju pozitivnu pažnju, traže je kroz bunt i neposlušnost, jer svaka pažnja, dobra ili loša, jača ponašanje koje je izaziva.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)