Da li ste se ikada zapitali koji trenuci iz detinjstva ostaju zauvek urezani u dečje srce? Mnogi često tvrde da neće praviti greške svojih roditelja, a kad sami dobiju decu često nesvesno urade baš to - ponove greške svojih tata i mama.
Deca ne pamte uvek rođendane, poklone ni putovanja. Ponekad su to tihe večeri kada su se osećali voljeno i bezbedno ili one kada su naučili da ćute i gutaju suze. Detinjstvo je vreme kada se uče prve lekcije o ljubavi, sigurnosti i poverenju. Ono je osnova na kojoj gradimo ceo svoj svet.
I dok su deca po prirodi sklona praštanju, postoje bolne sitnice koje nikada zaista ne izblediše. One se ne vide, ali imaju uticaj na aš život čak i kad odrestemo. Roditelji ne moraju biti savršeni. Ali moraju biti svesni koliko njihove reči i postupci oblikuju budućnost jednog bića koje tek uči šta znači ljubav.
Shutterstock/Dragana Gordic
Ovo je 11 grešaka koje deca retko opraštaju roditeljima i toga treba da bude svestan svako ko ima mališane.
1. Stalna kritika
Deci je potrebnije ohrabrenje nego osuda. Ali kada ih stalno kritikujemo, njihov unutrašnji svet se polako urušava. Deca koju su roditelji nazivali lenjim i kad odrastu svaka, pa i najmanja greška kod njih izaziva paniku. Radi neumorno, ali nikada ne osećaju ponos. Oštre reči roditelja vremenom postaju unutrašnji glas koji šapuće:"Nisi dovoljno dobra."
2. Ignorisanje njihovih osećanja
Kada roditelj ne priznaje dečje emocije, dete uči da ih krije. Ako vam je majka kao detetu stalno govorila da prestanete da plačete i dramite, takva deca kriju svoje emocije i kad odrastu. Oni su naučili na ignorisanje njihovih emocija od ranog detinjstva, pa ne znaju da traže utehu. Njihova bol postaje nevidljiva, ali nikada ne nestaje.
Možda vas zanima…
3. Favorizovanje između braće i sestara
Ništa ne boli kao osećaj da si „manje voljen“. Ako kao roditelj uvek favorizujete jedno dete rizikujete da se onio drugo oseća manje važno i voljeno. Takva deca kad odrastu najčešće izbegavaju porodična okupljanja zato što im to budi stare rane. Kada jedno dete stalno dobija više naklonosti, drugo u tišini počinje da sumnja u svoju vrednost.
4. Prekršena obećanja
Za dete, roditeljsko obećanje je sveto. Kada se prekrši, poverenje puca. Deci je važno da ispoštujete ono što ste rekli, čak i kad tvrde da im nije stalo teško skrivaju razočarenje.
Shutterstock/DimaBerlin
Jedno prekršeno obećanje dete će oprostiti. Ali ponovljena ga uče da ljubav ne traje i da se ne veruje nikome čak i kad odraste.
5. Javno poniženje
Ispraviti dete nije isto što i posramiti ga. Bilo da grdite dete u prodavnici ili ispred škole pred njegovim drugovima to dovodi do njegove samoizolacije. Javno poniženje ne menja ponašanje deteta ono lomi unutrašnji njegov svet. Sramota iz detinjstva često živi duže od samog sećanja na konkretan događaj.
6. Nikad ne reći „Žao mi je“
Roditelj koji se nikada ne izvinjava uči dete da njegova osećanja nisu važna. Roditelji zaboravljaju kakvu poruku šalju sopstvenom mališanu ovakvim ponašanjem i omolovažavanje detetovih emocija. Jednostavno „izvini“ ne oduzima autoritet roditelju već naprotiv gradi poverenje. Deci nisu potrebni savršeni roditelji, već oni koji znaju da priznaju grešku.
7. Nedostatak topline i nežnosti
Zagrljaj i lepa reč čine da se dete oseća sigurno. Osećaj topline i nežnosti deci je važniji od bilo kog poklona. Mališani koji su odrasli bez toga u odraslom dobu imaju veliki problem da poveruje da ih neko zaista voli.
Bez dodira i topline, deca uče da sakriju svoje potrebe. A svet hladnog detinjstva često se prenese u odrasle veze.
8. Upoređivanje sa drugima
Ništa nije gore po samopouzdanje kao poređenje. Ovo je posebno važno u detinjstvu i ako svom detetu stalno govorite da su drugi mališani bolji imaće veliki uticaj na njegov život kad odraste. Stalno će osećati da je manje vredan. Deca koja moraju biti „bolja“ da bi bila voljena, odrastaju sa osećajem da nikada nisu dovoljna.
9. Roditelj koji nije tu kada je najpotrebnije
Deca se sećaju ko je bio uz njih u teškim trenucima. Mnogi roditelji iz raznih razloga i poslovnih obaveza ne stižu da se bave decom. Ako je dete povređeno bilo fizički i mentalno jednostavno budite tu uz njega.
Lenar Nigmatullin/Shutterstock
Važno je da budete uz svoje dete onda kad ste mu najpotrebniji
Samo vaše fizičko prisustvo govori više od hiljadu reči. Ti trenuci se urezuju u dečju dušu dublje nego što mislimo.
10. Kontrolisanje svakog izbora
Kada roditelji guše svaku odluku, dete gubi sebe. Iako roditelji često ističu da je to najbolje za dete nikad ne pomisle da li je to zaista tako. Jedna devojčica je od malih nogu želela da bude umetnik, ali su je roditelji naterali da studira ekonomiju. Danas radi posao koji ne voli i svakog dana se pita "šta bi bilo da sam smela da biram“.
A dete koje nikada nije smelo da bira često ne zna ko je.
11. Dete kao teret
Deca bi trebalo da se osećaju kao dar, a ne kao teret. Ako detetu stalno govorite koiko se žrtvujete za njega ono će odrasti sa osećajem krivice što uopšte postoji. Takva deca su često nesigurna i imaju potrebu da se izvinjavaju čak i kad im nego pomogne. Kada dete poveruje da je problem, ono nosi stid koji ga prati čitav život. Ljubav bi trebalo da bude utočište,a ne teret.
Roditeljstvo nije savršenstvo. To je učenje, greške i oproštanje. Deca ne traže bogatstvo i poklone, ona žele da budu bezuslovno voljena, a od roditelja uče šta je ljubav i podrška. Kako nauče u detinjstvu, takvi će biti kad odrastu, piše sajt Sparklsoul (sparkingsoul).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)