Amelija je imala 19 godina i studirala je na univerzitetu u Parizu kada joj se majka ubila 2011. godine. Vest je dobila od oca kada se jednog dana neočekivano pojavio na njenom fakultetu.
- Čim sam ga videla, odmah sam znala da nešto nije u redu. Sećam se da nije mogao da izgovori ni reč, a ja sam vikala na njega: "Je li baka mrtva?" - objašnjava ona.
Kada je Amelija saznala istinu, seća se da je pala na zemlju.
- Ne sećam se narednih 24 sata. Bio je to šok i adrenalin - dodaje ona.
Kao jedino dete, Amelija se vratila u Englesku na sahranu sa svojim ocem, koji se razveo od Sindi, njene majke. Naredne nedelje su joj i dalje bile u magli, kaže ona, ali se Amelija seća da je čitala majčine oproštajne poruke i veliku fasciklu sa njenim medicinskim beleškama.
Ubrzo je otkrila da je Sindi, koja je patila od bipolarnog poremećaja i nekih drugih zdravstvenih problema, pokušala da se ubije četiri godine ranije, ali da je porodica ćutala o tome.
Možda vas zanima…
- To je bilo teško. Osećala sam se kao da sam živela u laži - priznaje Amelija.
Podsetimo, bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.
Printscreen suicideandco.org
Od kada je saznala istinu pitanja u glavi su joj se samo nizala.
- Osvrćete se na svaki scenario i pomislite: "Da li je bila srećna na tom rođendanu ili depresivna, da li je razmišljala o samoubistvu?" Moje telo je imalo fizičku reakciju i stalno sam povraćala. Imala sam užasne noćne more i uopšte nisam mogla kako treba da spavam. Nisam imala snage - priznala je.
Šest meseci kasnije, Ameliji je frizer rekao da ima mrlje na potiljku, a lekar je dijagnostikovao alopeciju.
- Pitali su me da li sam imala stres, a ja sam rekla "ne". Za mene je stres značio problemi sa novcem ili teškoće na fakultetu. Značio je nešto sasvim drugo jer nisam saznala kako tuga može uticati na ljude. Ali imala sam ovu tamu kada sam bila sama. Plakala bih po nekoliko sati svakog dana. Sa samo 19 godina, mislila sam da je to moja nova normalnost. Kada sam bila sa ljudima, bila bih dobro, iako bih se ponekad malo previše napila i razbesnela. Pretpostavljala sam da će moja srž uvek biti veoma tužna i teška jer će mi uvek nedostajati mama - rekla je Amelija.
Godinu i po kasnije mama njene prijateljice joj je predložila terapiju. Poslušavši njen savet, počela je sa savetovanjem koje joj je pomoglo da shvati da je moguće izlečiti traumu, piše "Metro".
BONUS VIDEO:
Komentari (0)