Heder Darkvud i njen suprug preselili su se sa sinovima u novu kuću. Kako su dečaci još bili mali, imala je pune ruke posla oko njih. Razbacane lego kockice i igračke, mrlje na tepisima od testenine, sira i razne fleke na sve strane.
Kao i druge mame koje imaju četvoro dece, i Heder je bila preumorna. Međutim, ono što se njoj dogodilo nateralo je mnoge da stave prst na čelo i zamisle se šta je važnije - imati besprekorno sređenu kuću kad su deca mala ili uživati s mališanima u svakom trenutku. Heder je, nažalost, doživela najveću tragediju svakog roditelja - izgubila je sina Džejkoba, koji je bolovao od raka. Punih 14 godina kasnije ona je na Fejsbuku objavila priču "Plava fleka", koja je rasplakala sve one koji su je pročitali. Njenu priču vam prenosimo u celosti, a pre čitanja pripremite maramice.
Plava fleka
- Sinoć sam ribala sluz koju je moja ćerka donela odnekud. Ponekad imamo problem sa sluzi u našoj kući jer ostavlja lepljiv nered. Moja ćerka je očistila veći deo, a ja sam uporno pokušavala da očistim deo koji je polako počeo da me nervira jer se nije dao očisti. U tom trenutku sam se setila još jedne situacije kada sam takođe čistila veliki nered. Desilo se to pre mnogo godina i sećanja su počela da naviru... - počela je svoju ispovest Heder.
Ovaj događaj podsetio je na jedan sasvim drugi koji se dogodio 14 godina ranije.
- Bližilo se vreme za spavanje. Bila sam iscrpljena, prljava, bilo mi je vruće. Zahvaljujući našim trojkama i njihovom četvorogodišnjem bratu, u našoj kući je uvek bilo ludilo. Imala sam vrlo malo vremena za sebe i razmišljala sam kako je prošlo četiri dana otkad sam se poslednji put istuširala. Svaki trenutak mog života bio je posvećen našim dečacima i njihovim potrebama. Ruke su mi bile pune, ali i srce - ispričala je ona.
Heder je upravo završila s kupanjem sinova koji su se u svojoj sobi igrali još nekoliko minuta pred odlazak na spavanje.
Možda vas zanima…
- Sa radija je treštala neka muzika, oni su skakali na sve strane, a onda sam u jednom trenutku začula njihovo: "O, ne!" Utrčala sam u sobu i imala sam šta da vidim. U Džejkobovim rukama je eksplodiralo penkalo i mastilo se razlilo na sve strane, po novom tepihu, njegovoj pidžami, rukama, licu... Bila sam šokirana kada sam videla plave mrlje koje su zaprljale naš novi tepih. Brzo sam pozvala muža, koji je u to vreme prao sudove, da mi dođe i pomogne - ispričala je Heder.
Ona ne krije da je bila uznemirena, besna, a od muke su joj potekle suze niz lice.
- Uzela sam sina i odnela ga u kupatilo da ga operem dok je moj muž počeo da pere plave mrlje sa tepiha. Bio sam toliko uznemiren da su mi počele suze niz lice. Bila sam preumorana. I ljuta, ali stvarno besna. Nisam bila ljuta na svog sina koji je bio plav kao Štrumpf, već sam bila ljuta na sebe što sam ostavila penkalo nadohvat deteta. Živeli smo u ovoj kući tek šest meseci, a tepih je već bio uništen - dodala je ona.
Te večeri su ona i suprug uporno pokušavali da očiste plavu mrlju od mastila, ali uzalud. Sutradan su pozvali čistače tepiha koji su pokušali da je skinu specijalnim sredstvom, ali uzalud. Mrlja je tvrdoglavo odbijala da bude uklonjena.
- Osećala sam se kao da me gleda, teget mrlja na svetlom tepihu. Svaki put kada bih pogledala tu mrlju osećala bih se razočarano. Bila je tako ružna i grozna, ali šta god da smo pokušavali ona je ostajala. kad god bih je videla osećala sam se kao loša majka jer sam ostavila penkalo nadohvat detetu. Ta plava fleka je bila veliki podsetnik za mene. A, onda mesec dana nakon incidenta s plavom flekom mom slatkom sinu koji je ceo tepih zaprljao plavim mastilom dijagnostikovan je rak. Umro je dve godine kasnije. Moj sin je umro, a plava mrlja je ostala. Ona je još bila tu i stalno me je podsećala na mog sina. Bila je stalni podsetnik na nešto što je bilo tako nevažno... nešto što je bilo nevažno u samom životu. Ta plava tačka je bila podsetnik da je život neuredan, ali vredan življenja. Stalni podsetnik da ne treba da brinemo o malim stvarima. Stalno podsećanje da nisu važne stvari, već ljudi. Stalni podsetnik da se nesreće dešavaju. Stalni podsetnik da treba da pustimo nevažne stvari i da se držimo onoga što je zaista važno - napisala je Heder.
Godine su prolazile, a plava mrlja od mastila nije izbledela ni najmanje. Pokrivali su je nameštajem, ali svaku put kad bi ga pomerila da očisti ispod mrlja se ponovo pojavljivala kao podsetnik.
- Svaki puta kada bih pomerila nameštaj kako bih očistila ispod, ta mrlja bi bila tu i kao da je zurila u mene. Svaki puta kada bih je ugledala ostajala sam bez daha, jer me je podsećala na gubitak. Ta mrlja me je znala rasplakati, ali sada sam bila zahvalna bogu na svim tim uspomenama. Ona me podseća na to da je život prljav. Bilo je gleka i na kuhinjskom podu, razbijeni akvarijum i voda od zlatnih ribica koja je prolivena po celome automobilu. Bilo je razbijenih prozora bejzbolskim lopticama, korpa prepuna prljavog veša, prljavi sudovi koji su prepunili sudoperu, otisci dečjih prstiju na staklenim vratima i voštane bojice razbacane po celom stolu. I plavim fleka od mastila na potpuno novom tepihu - dodala je ona.
A, onda je Heder shvatila istinu koja joj je slomila srce na komade.
- Ali ti neredi? Oni će nastati kada živimo, volimo, rastemo i kada učimo. Fleke nas uče zahvalnosti. One su u stvari zamaskirani blagoslovi. I znate šta? Želela bih imati miliona plavih mrlja na svome tepihu ako bi to značilo da ću imati još jedan dan sa svojim sinom - poručila je ova mama.
Komentari (0)