Odnos između snaje i svekrve je uvek napet, često se pojavljuju brojni problemi, a sukob može da nastane čak i zbog bezazlenih stvari kao što je slani krompir. Zbog takve sitnice, jedna ruska porodica je došla na ivicu totalnog razdora.
Kao i u većini sličnih situacija, i ovde je ključna bila reakcija muža, odnosno sina.
Nas troje smo večerali, kao i uvek nedeljom. Svekrva je sekla meso sa istim izrazom lica kao da seče lešinu. Nož je udario u tanjir, a ja sam se zatekla kako brojim udarce – trideset sedam, trideset osam…
- Jesi li opet zaboravila da posoliš krompir? - pitala me je svekrva.
Ćutke sam joj pružila solanik, ali Nikolaj me je pretekao:
- Mama, dosta je. Krompir je odličan.
Možda vas zanima…
Osmehnuo mi se i primetila sam da je malo nervozan. To se često dešavalo kada bi njegova majka došla u posetu. Moja svekrva je odgurnula tanjir i zagledala se u mene:
- Tvoja žena mi dosađuje.
shutterstock.com/BearFotos/fizkes
Nikolaj je prestao da žvaće. Gledala sam kako mu se trza Adamova jabučica - nije gutao krompir, već grudvu živaca. Odjednom mi je bilo smešno. Ne zbog njenih reči, već zbog ove groteske: troje odraslih zamrznutih u scenografiji jeftine melodrame.
- U pravu ste, Irina Semjonovna, Ni meni nije baš prijatno sa tobom.
Očigledno je očekivala nešto drugačije. Ali ja sam nastavila, okrećući se Nikolaju:
- Iseliću se. Na nedelju dana. Ili zauvek. Odluči se.
Pobledeo je. Svekrva se nasmejala:
- Vidiš li, sine? Ona sama sve razume...
- Ne, mama. Ti si ta koja ne razume. Ponižavaš moju ženu. U mojoj kući. I neću to dozvoliti - rekao je on.
Njegova ruka je pokrila moju. Svekrva je otvorila usta da nešto kaže, ali ju je on prekinuo:
- Molim te, izađi!
shutterstock.com/BearFotos/fizkes
Zamrzla se. Na sekundu sam pomislila da će se onesvestiti, oči su joj bile tako neprirodno ispupčene. Onda je ustala, bacila salvetu na tanjir i otišla.
- Jesi li... ozbiljan?
Seo je, spustivši glavu:
- Trebalo je ovo davno da kažem.
Očekivala sam bes, suze, čak i likovanje, ali sam osetila samo prazninu. Bilo je kao da su godine borbe sa svekrvom iznenada isparile, ostavljajući za sobom spaljeno polje.
Sledećeg jutra svekrva se vratila. Otvorila sam vrata u ogrtaču, sa mokrom kosom.
- Nikolaj je na poslu - rekla sam joj, blokirajući ulaz.
- Dolazim kod tebe - pokušala je da se provuče kroz pukotinu, ali ja nisam odustala.
- Slušaj me.
U njenim očima se videla panika.
- Ti... si mi oduzela sina.
- Ne! Sama si ga odgurnula.
Shutterstock/Monkey Business Images
Ona je nastavila:
- Sama sam ga odgajila! Ne razumeš...
- Razumem.. Zato sam to i izdržala. Ali on nije tvoje vlasništvo.
- On... on stvarno može da prestane da me voli? Upitala je to šapatom, gledajući negde u daljinu.
Prešla sam rukom preko njenog ramena.
- On te voli. Ali on se plaši. I mrzi sebe zbog ovog straha.
Pokrila je lice rukama. Čekala sam.
- Jao... ne znam šta drugo da uradim - promrmlja svekrva kroz prste.
- Naučićeš. Ili ćeš ga izgubiti - rekla sam, a prenosi Kurir stil.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)