Dejvid Rimer nikad neće zaboraviti dan kada umalo nije poginuo u stravičnoj avionskoj nesreći. Kako je ispričao za Daily mail, on je bio u privatnom avionu u brazilskom vazdušnom prostoru vraćajući se sa poslovnog puta. U mlaznjaku je bilo sedam osoba, a leteli su na visini od 11,2 kilometra.
- Odjednom smo osetili ogroman potres. Nije bilo nikakvog upozorenja, nismo imali pojma šta se desilo i kako je moguće da udarimo u nešto tako visoko među oblacima - počeo je svoju ispovest Rimer.
Avioni imaju sofisticiranu tehnologiju dizajniranu da upozore na predstojeće sudare, koja tog dana nije funkcionisala.
Nisu videli šta se dogodilo
Rimer i dva pilota aviona su sa užasom shvatili da se nešto ozbiljno desilo kada su videli da je krilo njihovog mlaznjaka oštećeno.
- Pogledali smo levu stranu aviona i krilo je imalo nazubljenu ivicu, kao da je odsečeno, ali nismo imali pojma čime. Ništa nismo videli. Piloti su manevrisali pokušavaju da održe letelicu u vazduhu. Bilo je teško ne razmišljati o tome kako bi sve moglo loše da se završi. Imao sam suprugu i ćerke od 10 i 12 godina kod kuće, ali sam se trudio koliko sam mogao da ne razmišljam o tome da padamo u smrt - prisetio se on.
I njegovi saputnici u zadnjem delu aviona bili su tihi.
Možda vas zanima…
- Nismo imali načina da komuniciramo sa zemljom, nijedan telefon nije radio. Jedan od putnika, Džo Šarki iz Njujork tajmsa, napisao je oproštajnu poruku svojoj supruzi, ali nam nije rekao ništa o tome dok nismo bezbedno sleteli. Voleo bih da sam imao dovoljno duha da pišem svojoj ženi i ćerkama, ali nisam - naveo je Rimer.
Jedan od njegovih saputnika je primetio da vrh repa njihovog aviona kao daje neko gotovo hiruški odsekao.
- Nisam mogao da uradim ništa osim da pokušam da zadržim prisebnost. Bilo je lako upasti u strah i paniku, ali sam se trudio da ostanem pribran. Piloti u avionu su bili tihi i skoncentrisani da nas bezbedno prizemlje bilo gde. Otprilike 35 minuta kasnije sleteli smo u udaljenu vojnu bazu u Amazonu - prisetio se on.
Nakon sletanja, kad su shvatili da su svi preživeli, otišli su na picu u bazi, a onda im je jedan od njihovih pilota, koji je znao portugalski, bledog lica prišao i seo za njihov sto.
- Dobro se sećam šta je tada rekao: "Momci, imam strašne vesti da podelim sa vama. Duž naše putanje leta bio je i jedan avion koji je nestao i oni ne znaju šta se s njim dogodilo. Ali to je prevelika slučajnost. Naše olakšanje zbog svega što smo preživeli pretvorilo se u ogromnu tugu. Ispostavilo se da je naš mlaznjak naleteo na putnički avion koji je nestao sa radara - ispričao je Rimer.
Tragedija
U pitanju je bio Boing koji je leteo na liniji Manaus - Brazilija i koji se srušio iznad prašuma Amazonije sa 154 putnika i članova posade. Ostaci letelice kasnije su pronađeni u državi Mato Groso u veoma nepristupačnoj oblasti.
- Šanse da neko preživi nesreću, koju smo mi imali, su minimalne. Ne verujem da se to ikada ranije desilo. Da je Boing bio nekoliko centimetara niže otkinuo bi nam rep i krila i niko iz obe letelice ne bi preživeo - dodao je on.
Sudar između Boinga i Rimerovog mlaznjaka odsekao je krilo većeg aviona koji se potom srušio u džunglu i odveo u smrt 154 putnika i članova posade.
Bila je to najveća tragedija u istoriji brazilskog vazduhoplovstava. Prema Rimerovim rečima, bilo je pokušaja da se krivica za tragediju svali na pilota njihovog mlaznjaka, ali istraga je utvrdila da je zakazala kontrola leta. Oni su "oči na nebu" pilotima koji zbog brzine kretanja letelica ne mogu da primete druge avione, a propust kontrole leta je što nisu uspeli da drže dva aviona na propisanoj udaljenosti.
- Dugo sam se pitao zašto smo mi preživeli, a putnici drugog aviona nisu. Bio sam zahvalan na prilici da nastavim svoj život, ali nikad nisam zaboravio tragediju koja se dogodila. Nakon ovog događaja koji je promenio moj život iz korena vodio sam kampanju za poboljšanje bezbednosti avio-saobraćaja, trudio sam se da budem dobar muž i otac, da pomognem drugim ljudima koliko mogu. Koristim lekcije koje sam naučio kao deo tako velike nesreće u nadi da će to pomoći da se spasu drugi životi. Svi mi koji smo bili u privatnom avionu i danas slavimo dva rođendana - onaj kad smo došli na ovaj svet i drugi kad smo pošteđeni u nesreći - zaključio je Rimer.
Komentari (0)