Dugo se nisam videla sa jednim veoma dragim prijateljem i odlučili smo da provedemo dan zajedno. Kraj proleća u Beogradu, tek što smo se oslobodili jaknetina i Macurinih slojeva, a nas dvoje smo bili uzbuđeni i puni energije kao da nas je neko uključio u struju.
Kafa se uz tračarenje o svežim raskidima kod oboje pretvorila u večeru, večera u vince, vince u još mnogo vina i odlučili smo da izađemo. Ova energija mora da se izđuska.
Nosila sam farmerke i šarenu majicu od tila ispod koje se providio topić. Kako su promili alkohola u krvi rasli, a sa tim i temperatura, odlučila sam da su šare na providnoj majici sasvim dovoljne da prekriju moje bradavice, pa sam uklonila onaj sloj ispod. Ionako idemo u gej klub, koga briga?
Ušli smo i već na trećem koraku smo počeli da đuskamo do šanka. Išla sam prva, po navici sam se stegnuto probijala kroz masu, ali kako je muzika iz house-a u jednoj sekundi prešla u lagani treš, i ja sam se opustila. Stigli smo do šanka, poručili piće i oboje smo se osvrtali tražeći najlepšeg muškarca na plesnom podijumu (ili oko šipke), za kojim ćemo rezati vene večeras.
Nikoga nije bilo briga za moju majicu
Niko nije gledao u moje bradavice - jer su razni primerci bili svuda oko nas. Okruženi smo šljokicama, providnim majicama, mrežastim autfitima i golim zadnjicama - i bilo je oslobađajuće. Gurali smo se kroz znojavu masu da se javimo i ovima i onima, leteli s jednog kraja kluba na drugi sa neverovatnom lakoćom, a atmosfera je bila opijajuća. Tek u nekom trenutku sam uspela da osvestim zašto se tako prokleto dobro provodim – niko me ne pipa!
Jurim pored ljudi, oni pored mene takođe, prolazimo jedni kroz druge i preskačemo se, a ja nisam osetila nijednu ruku na svom struku, ni na zadnjici, ni ramenu, a kamoli neko štipkanje ili stiskanje.
Bila sam, iznova, oduševljena.
Da, ovako bi izgledao klabing da muškarci nisu stoke koje ne mogu da drže svoje lepljive prste k sebi.
Da, moguće je da muškarac prođe pored žene bez da je blago pomiluje i pomeri, čitaj: izvata, ali pod maskom finoće i kulture. "Pa samo hoću da prođem pored tebe, šta se buniš?" uglavnom su odgovori ako se slučajno kao žena pobuniš što te neko pipka u prolazu.
Prokomentarisala sam to sa drugom, nazdravismo uz: "Dole patrijarhat!" i nastavila sam da se provodim kao da sam tek otkrila đuskanje u klubu. Ipak, nekoliko minuta kasnije, videla sam kako se genitalije jednog polugolog muškarca lepe uz mog prijatelja i tad sam se setila rečenice svog druga iz srednje škole nakon što je prvi put izašao u gej klub u Beogradu.
- Izvataše me Selena moja, sad znam kako je vama ženama.
"Sad znam kako je vama ženama"
Ta rečenica mi odzvanja svaki put kada izađem u klub u Srbiji, evo, skoro deset godina kasnije otkako je nastala ta sentencija mog života.
U kojoj god da sam zemlji bila, overila sam klabing i niko nigde ne pipa žene u prolazu kao što to čine muškarci u našoj zemlji – iz mog iskustva. Dobro, na Balkanu je generalno bulšit situacija s muškarcima i neposlušnim prstićima, nijanse su u pitanju.
Zato je moja poruka Srbima sledeća, postoje drugi načini da pomerite ženu u gužvi da biste vi prošli, a koji ne uključuju: prelazak rukom preko struka, štipkanje struka, prelazak rukom preko zadnjice, stiskanjem boka, stiskanjem ramena/oba ramena, bez pipanja i držanja šake na zadnjoj strani vrata.
I to su samo neki od primera prinudnog pipkanja u gradu zbog kojih se žene osećaju nesigurno, smore se i ne izlazi im se, ili radije odlaze u gej klubove. Pa, bežimo od premazanih perverznjaka. Zar nas krivite?
Nije na kraju ni bitno da li ste strejt ili gej muškarac, nemojte vatati ljude u prolazu u klubu. Jednostavno je. Ruke k sebi, nemojte da počnem da nosim prut u izlazak.
Komentari (0)