Pravoslavni Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i dan kada je on umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota.
Reč je o danu velike žalosti zbog čega se ne mogu čuti liturgijska pojanja, kao ni zvonjava crkvenih zvona, dan koji se provodi u strogom postu i molitvi. Ovo je ujedno i vreme kada se privodi veliki sedmonedeljni Uskršnji post. Prema crkvenim kanonima, post se završava pričešćem koje simbolično predstavlja sjedinjenje sa Gospodom.
Međutim, šta se dešava kad se vernik, iako je postio, ne pričesti, kao i da li se u post računa i ako se samo danas na Veliki petak uzdržavamo mrsne hrane?
Tanjug/AP
Post bez pričešća
Kako je za Srećnu republiku slikovito objasnio sveštenik pri hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja, Emil Milovanović, post bez pričešća je kao trka bez cilja.
- Post bez pričešća nema smisla jer suštinski nije ispoštavano osnovno načelo posta, odnosno odricanje od mrsne hrane i loših misli da bi se tako pročišćeni sjedinili sa Gospodom Isusom Hristom kao potvrdu te žrtve. Međutim, to jesu crkveni kanoni, ali Bog će svaku žrtvu da primi, jer možda ljudi i ne znaju razloge zašto treba da se pričeste - objasnio je otac Milovanović.
Prema njegovim rečima, kod posta nije važno samo telesno uzdržavanje od određene hrane, već je suština u duhovnom aspektu posta.
Možda vas zanima…
- Pravi vernici i tokom posta, ali i nakon njegovog završetka, uzdržavaće se od loših misli, čuvaće druge od sebe, da čuvamo svoju dušu, kontrolišemo svoje emocije, da postavimo ogradu oko svojih jezika, a sve u cilju da bismo se sjedinili sa Gospodom. Suštinski, post bez pričešća nije validan - ponovio je on.
Kako je još istakao, naš način života kao pravoslavnih hrišćanja treba da bude prožet pre svega vrlinom, a da odricanje od telesnog bude samo dopuna duhovnoj strani koja daje puni smisao postu.
Tanjug/AP
Post samo na Veliki petak
Postoje i oni koji poste samo Veliki petak. Međutim, kako je rekao otac Milovanović, on i njih razume jer su tako naučeni.
- Upravo ovakve ljude mi sveštenici treba da naučimo da odposte još neki dan u godini. Bolje je da neko odposti i dan ili tri tokom posta nego nijedan. Da me pogrešno ne razumete, ali mi ljudi sa svim vrlinama i manama koje imamo sve nekako računamo kako nama odgovara. Ali Bog to drugačije gleda. Upravo zbog toga i postoje pravila koja treba da se ispoštuju. Oni koji koji se uzdržavaju mrsne hrane samo na Veliki petak ne poste na pravi način, a opet ni ne mrse taj dan što je minumum minimuma koji činiš za Boga koji je dao život za sve nas - rekao je otac Milovanović.
Hrišćani treba u toku cele godine da vode računa o svojim mislima i delima, da im to bude način života.
- Vreme posta su samo dani kad treba da obratimo posebnu pažnju i radimo na sebi. Post je vreme kad treba da izoštrimo naša čula, da budemo strožiji prema sebi i istrajniji u veri. Kao što Gospod kaže u Jevanđelju: "Koliko je telo važnije od odela, toliko je duša od tela". To znači da koliko god da se odričemo telesnog mnogo je važnije i smislenije da povedemo računa o našem jeziku, mislima, osećanjima, našim delima koje nas stavljaju pred lice Božije - pojasnio je on.
Tanjug/AP
Plaštanica ne ispunjava želje
Običaj je da se na Veliki petak u svim pravoslavnim hramovima iznosi plaštanica - specijalno platno na kome je izvezena ili naslikana scena skidanja Hrista sa krsta. Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, koji predstavlja Hristov grob, ispred oltara.
Međutim, postoji narodno verovanje da ukoliko se pomisli želja prilikom prolaska ispod plaštanice ona će sigurno biti ispunjena.
Kako je naglasio naš sagovornik, to je deo narodnjih verovanja koja nemaju nikakve veze sa verom i onim što plaštanica predstvalja.
- Ljudi gledaju da pročitaju i prepoznaju sebe tamo gde im najviše odgovara. Simbolika plaštanice je potpuno drugačija i nema veze sa narodnim verovanjima. Mi imamo puno običaja, ali ih treba razdvojiti od pravoslavne vere i hrišćanstva - zaključio je otac Emil Milovanović.
Komentari (0)