Srpska pravoslavna crkva i vernici 20. janura obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju. Sveti Jovan je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Osim hrišćana, pravoslavaca i katolika, poštuju ga i muslimani, a u islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija.
Kao svog zaštinika slave ga i poštuju pevači, mužičari, ugostitelji, osuđenici na smrt, ali i zanatlije kao što su kožari, krznari, krojači...
Međutim, malo je poznato da Svetog Jovana kao svog zaštitnika poštuju i slave i masoni.
Zaštinik masona
Kako je za Srećnu republiku objasnio veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije, Nikola Mitrović, Svetog Jovana poštuju i slave svi masoni sveta.
- Lože od prvog do trećeg stepana nazivaju se Jovanovske lože u celom svetu, pa i kod nas u Srbiji, upravo u čast Svetog Jovana Krstitelja. Masonerija je prožeta alegorijama koje se najviše tiču hrišćanstva, kao i ostalih drevnih učenja, a jedna od glavnih alegorija je upravo o Hrsitovom vaskrsnuću i njegovom dolasku na zemlju. Sveti Jovan koji je krstio Isusa u reci Jordan je jedan od zaštinika i masonerije - objasnio je naš sagovornik.
Kako naglašava Mitrović, masonerija nije u suprotnosti sa hrišćanstvom i pravoslavnom verom, naprotiv duboko se prožimaju.
Možda vas zanima…
- Kao i svi vernici, i mi imamo sveca zaštitnika, a to je Sveti Jovan koji je krstio Isusa Hrista, pa se praznik posvećen ovom svecu svečano obeležava među masonima u celom svetu. To su neke naše interne procesije, gde odajemo počast Svetom Jovanu Krstitelji i Isusu Hristu, ništa posebno kao što obeležavaju i ostali hrišćani. Okupimo se i obeležimo praznik, setimo se jedni drugih, onih koji nisu više sa nama ili onih kojima je potrebna pomoć. Jedino što za razliku od onih koji slave Svetog Jovana kao krsnu slavu mi nemamo kolač i ostala obeležja slave - pojasnio je Mitrović.
Krstio Isusa u reci Jordan
Sveti Jovan je bio savremenik i rođak Isusa Hrista jer je Jovanova majka Jelisaveta bila tetka Hristova. Jovanov otac je bio sveštenik Zaharije. Prema Bibliji, kada je došlo vreme da se ispune reči anđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je rodila sina 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan.
Još od ranog detinjstva bio je posvećen veri i kad je stasao otišao je u pustinju oko donjeg toka reke Jordana gde je u samoći živeo asketskim životom. Bio je visokog rasta, crne kose i brade, izrazito mršav i obučen u haljinu od kamilje dlake preko koje je nosio kaiš. Hranio se bubama i medom divljih pčela i izazivao je strahopoštovanje. Otvoreno je govorio protiv ljudskih mana i bezobrazluka, pozivao je ljude da se pokaju i okrenu Bogu. Veoma brzo se pročulo za mudrog pustinjaka, pa je narod sa svih strana dolazio da sluša njegove propovedi.
Jedni su mislili da je on Mesija, a drugi da je neki od starih proroka koji je vaskrasao iz mrtvih. Na pitanje da li je prorok on je odgovarao: "Nisam, ja sam glas koji viče u pustinji!"
U reci Jordan krštavao je svakoga ko je želeo da se pokaje za svoje grehe. Kada je i sam Hrist došao da se krsti u reci Jordan Jovan ga je dočekao rečima: "Ti mene treba da krstiš, a Ti dolaziš da ja krstim Tebe? Prema predanju, bio je svestan da ispred njega stoji sin Božiji, a tokom samog čina krštenja nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba, simbola čistote, bezazlenosti i svetosti, lebdeo je nad Hristom. I čula se gromoglasna reč Božija: “Ovo je sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji“. Kroz taj čin, kako piše u Bibliji, pokazala se i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode).
Desna ruka u Cetinjskom manastiru
Kao veliki borac protiv razvrata, Sveti Jovan je bio trn u oku cara Iroda Antipe u vreme rimskog protektorata nad Palestinom. Car Irod preoteo je ženu Irodijadu od svog brata Filipa i doveo ju je u svoj dvor nakon što je oterao zakonitu suprugu. Sa Irodijadom je došla i njena ćerka Saloma.
Legenda kaže da je Saloma toliko lepo plesala na rođendanskoj proslavi cara da joj je on obećao da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor majke ona je zatražila glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Jovan je pogubljen i odsečena mu je glava 29. avgusta (11. septembra, po novom kalendaru), a uplašena da ne vaskrsne, Irodijada je njegovu glavnu sahranila posebno od tela.
O moštima svetilja vekovima su se ispredale brojne legende, posebno o njegovoj desnoj ruci kojom je krstio Isusa, a koja je navodno u 10. veku preneta u Konstantinopolj. Istorija beleži da su desnu ruku Svetog Jovana Krstitelja pronašli Malteški vitezovi koji su je preneli napre na Rodos, a potom u 16. veku na Maltu. U vreme Napoleonovih ratova, general Malteškog reda je predao svetinju na čuvanje pravoslavnom ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu i sve do Oktobarske revolucije čuvana je na dvoru Romanovih u Petrogradu. Nakon toga je preneta u Beograd i data na dar kralju Aleksandru Karađorđeviću u znak zahvalnosti ruskog naroda i Ruske crkve zbog prihvatanja velikog broja izbeglica iz Rusije.
Svetinja se čuvala u kraljevskom dvoru na Dedinju do 1941, kada ih je Kralj Petar Drugi sa patrijarhom Gavrilom Dožićem odneo u manastir Ostrog na čuvanje. Nakon Drugog svetskog rata ruka Sv. Jovana i deo Časnog Krsta prenete su u Cetinjski manastir, gde se nalaze i danas.
Komentari (0)