Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Bogojavljenje koji je nepokretan praznik, odnosno ne menja se iz godine u godinu. Danas se završavaju takozvani "nekršteni dani", kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hrist nije bio kršten dotad. Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima "Bog se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi", dok se do Bogojavljenja koristi pozdrav "Hristos se rodi". Na Krstovdan, kao i na Bogojavljenje, sprovodi se veliko osvećenje vode u Hramu ili u porti Hrama i to posle jutarnje liturgije. Ta voda se uzima i odnosi kući. Ona se čuva kao čudotvorna sveta dragocenost. Veruje se da ako se njome poprska kuća, to će je zaštiti od svih nečistih sila. Voda se i pije tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti duše i tela.
Verski analitičar Predrag Đokić istakao je za čitaoce Srećne Republike da je na Bogojavljenje prvi put uočeno sveto trojstvo u vidu Boga Oca, Boga Sina i Svetoga Duha. To je prvo i najveće svedočanstvo koje postoji u Svetom pismu gde je sam Bog Otac rekao da je Isus njegov sin.
shutterstock.com
- Bogojavljenje predstavlja objavljivanje bogočoveka. Tada se čuo Božiji glas koji se javio na reci Jordan prilikom krštenja Gospoda Isusa Hrista i rekao: "Ovo je sin moj ljubljeni, koji je rođen po volji mojoj". U tom trentku se i Duh Sveti spustio na Isusovo rame u vidu goluba. Tim činom krštenja počinje bogočovečanska misija Isusa na zemlji u cilju spasenja čoveka. Isus posle krštenja odlazi u pustinju gde biva iskušavan od strane sotone koji mu je nudio sva blaga ovoga sveta, koja je Hristos odbio i tu započinje njegova misija spasenja čoveka - objašnjava Đokić.
Običaj plivanja za krst je star. Simbolizuje čoveka koji teži da kroz muke i stradanja dostigne čistotu.
- Krst je simbol stradanja i čovek tokom života nosi sopstveni krst baš kao što je Hristos nosio svoj krst. Poenta je da čovek treba da bude spreman da sve to podnese. Jedan od osnovnih ciljeva plivanja na Bogojavljenje za časni krst jeste zapravo sabornost ljudi koji se okupljaju. Cilj je druženje i slavljenje Gospoda Isusa Hrista. Plivanje se pogrešno shvata da ima takmičarski duh. Njegova simbolika je da svi ujedinjeni u veri treba da iznesu krst iz vode, a to suštinski simboliše zajednicu. Poenta je da mi jedan bez drugoga ne možemo - zaključuje Đokić.
Privatna arhiva
Verski analitičar Draško Đenović za Srećnu Republiku objašnjava i sam čin krštenja.
Možda vas zanima…
- Nekršteni pravoslavac zapravo i nije uopšte hrišćanin. Sveto pismo nas uči da bez krštenja nema ni spasenja. Gospod Isus nam je dao uzor u krštenju kada se krstio na reci Jordan. Jovan Krstitelj mu je rekao da nije dostojan da mu odreši cipele, a kamoli da ga krsti, ali nam je upravo u tome Hrist dao primer da svaki hrišćanski vernik treba da se krsti - ističe verski analitičar.
Đenović objašnjava i da se u našem narodu ustalio običaj u vidu plivanja za časni krst, iako to zapravo nije Biblijski običaj, ali je nekako postao popularan, posebno kod mladića.
Prntscrn/YouTube
- Prepostavljam da pošto se pliva zimi, da su se tad momci pred devojkama pokazivali koliko su oni zapravo jaki, snažni i zdavi. Da bi devojke videle kakvi su zapravo "bilderi", što bi se reklo. To je u početku verovatno bila samo želja momaka da ženama pokažu da su oni dobre prilike, pod parolom "Niko kao ja". Ranijih godina, kada je bilo mnogo hladnije, zaista se na rekama razbijao led da bi se plivalo za časni krst, a to je kasnije postao i crkveni običaj - zaključuje Đenović.
Komentari (0)