Za sve vernike koji se pridržavaju julijanskog kalendara danas 14. januara počinje Nova godina. Na današnji dan slave se još dva velika hrišćanska praznika obrezanje Gospodnje kao i praznik posvećen Svetom Vasiliju Velikom koji se poznat i kao pčela crkve Hristove.
Mali Božić
Kako je za Srećnu republiku naglasio sveštenik pri hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja Emil Milovanović od Božića do Krstovdana se ne posti čak ni sreda ni petak. Krstovadan ( 18. januar) se obavezno posti bez obzira koji dan pada, na Bogojavljanje (19. januar) se ne posti a slava Sveti Jovan (20. januar) se obeležava uz posnu trpezu samo ako pada u sredu ili petak.
- Pravoslavna ili, kako mi to volimo da kažemo Srpska Nova godina, dočekuje se između 13. i 14. januara kada se slavi i Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kapadokijski i Kesarije. Danas se slavi i obrezanje Gospodnje. Naime, osmog dan po rođenju Hristos je donesen u hram i obrezan prema tadašnjem judejskom, odnosno Mojsijevom zakonu koji je važio za svu mušku jevrejsku decu. Na obrezanju je dobio ime Isus a taj podatak je zabaležio Sveti apostol jevanđelista Luka. Prema Svetom pismu Isus Hristos je preuzeo na sebe grehe ljudskog roda a sam čin obrezanja se smatra činom očišćenja od praroditeljskog greha - objasnio je otac Milovanović.
Zbog toga današnji praznik u narodu je poznat i kao Mali Božić jer pada sedam dana posle Božića, odnosno rođenja Hristovog.
Spaljivanje badnjaka i jutarnja molitva
Prema učenju Srpske pravoslavne crkve 14. januara vernici odlaze u crkvu na liturgiju.
- Na sam dan Nove godine nakon svete liturgije i bogosluženja čita se saborna molitva blagodarenja Gospodu odnosno molitva zahvalnosti za prošlu godinu i odmah nakon toga se molimo Gospodu za narednu godinu da podari zdravlja i svakog blagoslova. Nakon liturgije u domovima vernika sledi ručak na kome se okuplja porodica što i jeste suština svakog velikog praznika - dodao je on.
Možda vas zanima…
Mnogi vernici često zadrže badnjak tokom godine pa pitaju sveštenike šta da rade s njim. Otac Milovanović objasnio je i ovo.
- Danas se spaljuju i ostaci starog badnjaka. Na ovaj način simbolično se spaljuje sve staro i loše u nama da bi u Novu godinu ušli pročišćeni - naglasio je on.
Otac Milovanović je naglasio da i ovaj, kao i druge crkvene praznike i slave treba proslaviti dostojanstveno.
- Veoma je važno naglasiti da se i ovaj praznik kao i Nova godina ne dočekuje i ne slavi u nekoj terevenci, pirovima i opijanju već više u duhovnom smislu u molitvama i bogosluženju - istakao je on.
Sveti Vasilije Veliki
Danas 14. januara slavi se i Sveti Vasilije Veliki praznik posvećen jednom od stubova hrišćanstva i istočne crkve. Rođen je oko 329. godine u uglednoj porodici u Cezareji u doba cara Konstantina.
- Bio je vrlo učen i veliki borac za veru, pobornik čistote morala, jedan od stubova crkve pored svetog Grigorija Bogoslova i svetog Jovana zlatoustog koje crkva zajedno slavi kao sveta Tri jeraha. Naziva se pčelom crkve Hristove zato što je bio svetitelj koji je svojim stavom i borbom za očuvanje čistote i morala kao da je nosio med narodu a opet svojom simbolično rečeno žaokom kao kod pčele "ubadao" i borio se protiv jeretika i bezbožnika - objasnio je otac Milovanović.
Kako se danas slavi njegov praznik, koji je neodvojim od Malog Božića, kao pandam česnice domaćice u jutro 14. januara mese vasilice. To su hlepčići ili pogača sastavljena od malih lepinja koji se pre služenja u njegovu čast prelivaju medom.
- Vasilice su ime dobile po Svetom Vasiliju Velikom. Nekad, u siromašna vremena kad narodn nije imao para mesile su se od kukuruznog brašna a danas od običnog belog brašna. Jedu se za ručak kada se servira glava od pečenice odnosno od praseta ili jagnjeta koje se peklo za Božić - zaključio je naš sagovornik.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Komentari (0)