Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 7. januara Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji slavi rođenje Isusa Hrista.
Kako je za Srećnu republiku objasnio protođakon dr Ljubomir Ranković, mi ne slavimo sećanje na događaj od pre više od 2.000 godina, već se svake godine iznova slavi rođenje Hristovo, koji je živ kao i pre dva milenijuma.
Radost je suština hrišćanstva
Prema rečima našeg sagovornika, Srpska pravoslavna crkva savetuje da se za Božić obavezno ode u hram na svetu liturgiju.
- Bez učešća u svetoj liturgiji, koja je centralni događaj, nema ni Božića. Naš narod ima divne božićne običaje koji počinju, pa moglo bi se reći, od Nikoljdana. Najpre imamo tri nedelje pre Božića pripremne porodične praznike kao što su detinjci, materice i oce, a onda imamo Tucindan kad se kolje pečenica i sprovodi priprema za Božić. Potom sledi Badnji dan sa svim svojim prelepim običajima, a na sam dan Božića veoma je važan dolazak polažajnika u naš dom. On simboliše pastire Vitlejemske i mudrace sa istoka koji su došli da se poklone Isusu. On džara vatru uz dobro poznate reči: “Koliko varnica, toliko zdravlja, parica, sreće …“ i simbolično donosi božiji blagoslov i napredak u kuću – rekao je on.
Kako je istakao naš sagovornik Božić je jedan od retkih praznika gde se nije uplelo nešto pogrešno.
- Božić nije komemoracija ili da se mi nečeg sećamo. Kroz obrede u hramovima i našim domovima mi zapravo ponavljamo obred i oživljavamo ovde i sada onaj trenutka koji se dogodio na Božić pre više od 2.000 godina. Ovo je praznik mira i radosti zato se ljudi i pozdravljaju rečima: Mir Božji, Hristos se rodi!“ Suština celog hrišćanstva, a Božić tome daje poseban ton, jeste otkrovenje radosti. Bez radosti hrišćanstvo nema smisla. A Božić je taj dan radosti, jer nema veće radosti za čoveka i kuću kad se rodi dete. A možete misliti kako je kad se rodi najumilnije dete u istoriji čije je rođenje podelilo vreme na dve epohe pre i posle Hrista – naglasio je Ranković.
Možda vas zanima…
Može i bez pucanja
Iako je pucanje kao znak radosti deo naše tradicije kad se rodi dete i slavi rođenje Hristovo, protođakon Ranković apeluje da se ne preteruje sa upotrebom vatrenog oružja i pirotehničkih sredstava.
- Pucanje je deo radosti kad se rodi dete, to je običaj odavnina. Pucanje za Božić mora biti u nekom pristojnom obliku, da se ne preteruje i da ne dođe, ne daj bože, do ranjavanja. Isto važi i za pirotehnička sredstva i treba voditi računa da se ljudi ne povrede. Što se mene tiče, komotno može i bez toga za Božić, posebno u gradu, gde je veća mogućnost slučajnog ranjavanja – upozorio je on.
Prema njegovim rečima, Božić je porodični praznik u kojem je veoma važna uloga majke.
- Bitnu ulogu u svemu ovome igra majka, Bogorodica. To je praznik Boga i majke, majka rađa bogočoveka Hrista, anđeli se javljaju, Bog u tome učestvuje, muškarac sarađuje. Božić je praznik majki, porodice i dece, praznik velike radosti zbog te duboke emocije prema deci i rađanju – pojasnio je naš sagovornik.
Kako je naglasio, na Božić je izuzetno važno pristojno ponašanje svih članova porodice.
- Božić je praznik koji treba provesti u miru, bez raskalašnih šala, viceva i galame i posebno bez svađe. Praznuje se u jednoj pristojnoj, otmenoj, porodičnoj atmosferi – zaključio je protođakon Ranković.
Komentari (0)